Boje

Da li se nekad zapitate kojom bojom je obojen svaki vaš dan,vaš san,koje su boje vaše misli,a samim tim i vaša duša? Život ispred nas jeste verujem,jedno veliko platno koje čeka da bude oslikano,čeka da ga oživimo,da mu damo svoju maštu,kreativnost,entuzijazam i energiju stvarajući tako čaroliju koju ćemo deliti sa svima. Zapitaćete se sigurno,kao što sam se i ja bezbroj puta pitala,kako je to uopšte moguće i,ako se i upustimo u jedno takvo putovanje, da li ćemo na kraju stići do željenog cilja,do svoje duše,do sebe samih i da li ćemo tada zaista ispuniti svoju životnu svrhu zbog koje smo ovde. Ipak,usudila sam se da otvorim svoje srce i krenem na put. Još uvek sam na tom čudesnom putu sumnji i snova. Lagano koračam trudeći se da u svaki svoj dan unesem jednu novu boju koja će se presijavati na suncu i koju će svake večeri pokrivati mesečina. Upoznavajući sebe i pokušavajući da otkrijem šta se to nalazi na čudesnom platnu duše,spoznala sam neke najvedrije boje koje je do sada malo slikarskih četkica stiglo da upozna. Poredila sam boju neba sa bojom radosti,boju sunca sa bojom entuzijazma,boju ruža sa bojom ljubavi,boje duge sa bojama želje i strasti. Neverovatan je pogled usmeren ka svom srcu,snovima,znanim i neznanim ljudima,dalekim i onim dobro poznatim gradovima,željama kada svoj život oslikamo na ovaj način,bojama radosti,entuzijazma,ljubavi,želja i strasti pomešanih sa bojama neba,sunca,ruža i onim najlepšim,čudesnim i nestvarnim,duginim bojama. 

                                                                           

Zamislimo dan koji će početi veličanstvenom i beskrajno slobodnom,vedrom plavom.Onom plavom kojom su obojeni vedro nebo i mirno more.To bi značilo da će taj naš dan biti ispunjen radošću i slobodom.Radovaćemo se mirisu cveća,cvrkutu ptica,zelenom drveću,jorgovanima, ili možda,osvežavajućoj jesenjoj kiši ili snežnim pahuljama posmatrajući ih sa nekog prozora. Dali bismo sebi dovoljno slobode i hrabrosti da poput deteta sanjamo velike snove i dozvolili bismo svojoj duši da istinski veruje u njih.                                                                                                                                                 

A kako bi samo sjajan dan bio onaj koji bi počeo neodoljivom žutom.Onom koja je svojstvena samo suncu koje nam je dalo čarobni život i mogućnost da sva njegova čuda vidimo. Tada bi dan bio pun volje i entuzijazma,pun ljubavi prema životu koji nam je podaren da bismo ga sami oslikali na sebi svojstven način,nekim svojim bojama.

             

                                                                                                               

Možemo,kad bismo samo malo hteli,kad bismo se samo malo potrudili,obojiti i svaku svoju reč i tako joj dati još više nade,entuzijazma,sna i ljubavi. Od srca pokušajmo reći nekome koliko nam znači.Sigurna sam da ste to već nekad i učinili.Ali,desi se da kad to nekoliko puta učinimo,počnemo da smatramo da se podrazumeva i da nije potrebno ponavljati. Ja mislim da jeste. A i, zar ćemo nešto izgubiti ako to učinimo?! Verujem da je nešto najlepše i najplemenitije  što za bilo kog čoveka na ovom svetu možemo učiniti,dati mu reč koja vraća veru u samoga sebe,u čovečanstvo i ljubav.Dati mu reč uz osmeh. Ništa ne košta,a nismo ni svesni koliko mnogo vredi i znači. Zar je suviše teško izviniti se i priznati,voleti i reći nekome koliko nam nedostaje,oprostiti i preko svega preći ako nam se iskreno traži oproštaj? Ne,ako uzmemo boje.         

                                                                                                                                     

Razmišljam ponekad o propuštenim životnim prilikama.Svi ih imamo,zar ne? Ali čvrsto sam odlučila da baš ništa više ne propustim.Da govorim ono što želim,radim ono što osećam, idem kroz život srcem,odbacim sve ono što me na bilo koji način sputava,dozvolim sebi da se zaigram poput deteta i beskrajno sanjam,odem na kraj sveta,verujem u ljude i onda kada se u nekoga razočaram i da u mislima ostanem uz nekog i kada mi se čini da zauvek odlazi. Zaista je oslobađajuće i svima nam je dozvoljeno. Sve je u našim rukama i samo je pitanje trenutka kada ćemo odlučiti da oslobodimo sebe svih okova za koje nas vezuje okruženje,društvo i okolnosti  i otvorimo svoje srce za nova poznanstva,nova znanja,nova putovanja,neke nove ljubavi i novu inspiraciju.                                                                                                    

Kada sve to učinimo,sigurna sam da ćemo i svoje želje polako početi da pretvaramo u svoju realnost.A želje su nešto najlepše što imamo.Ono zbog čega živimo i ono što nas pokreće. Sigurno ste to već negde čuli : kada prestanemo da želimo i težimo novom,sve u nama prestaje da živi i pretvaramo se u ravnodušna bića koja su na ovaj svet došla da bi otišla. A verujem da niko od nas to ne želi da postane. Dakle,dajmo i svojim željama boje i to one najiskrenije, najvedrije,one u koje najviše verujemo. I uskoro će se pred nama stvoriti duga koja nikada neće iščeznuti iz našeg vidokruga.