Želim vam najbolju godinu do sada!

Srećna Nova 2017.godina!

Godina koju polako ispraćamo bila je puna izazova i radosnih trenutaka, malih i velikih uspeha, malih problema i nekad, naizgled, nepremostivih prepreka, ali, što je najvažnije, puna ljubavi. Dok sam prošle nedelje sa posebnim ushićenjem spremala paketiće za mališane bez roditeljskog staranja, nisam mogla da ne pomislim na to koliko često svi mi zdravo za gotovo uzimamo ono što imamo. Podrazumevamo da bi novogodišnje i božićne praznike trebalo da provedemo u sjajnoj atmosferi sa najdražima, da je sasvim normalno da imamo topao dom, ukrašenu jelku i poklone, garderobu kupljenu za 'najluđu noć'...

Očekujemo i nadamo se različitim stvarima tokom čitave godine i u godini koja nam dolazi. Nekome je ipak potrebna i dovoljna samo ljubav. Pažnja. Osećaj bliskosti i pripadnosti. Ono što je svuda oko nas, ali što često, zaslepljeni svetlucavim ekranima svojih telefona i raznim reklamnim spotovima, ne vidimo, ono što je nama na dohvat ruke jer imamo porodicu i prijatelje koji nas vole, nekome je čitavog života uskraćeno. Pozivam vas da uradite nešto divno za druge, za ljude u svom okruženju ili za ljude kojima je potrebno malo kako biste im izmamili osmeh na lice! Da se osmehujete, da prihvatate, da se radujete i zavolite! Ne mora biti reč o velikim gestovima, dovoljni su mali znaci pažnje. Ne zaboravite da svi različito merimo sreću. "Ko ume da se raduje, ima čemu da se raduje!", budite uvereni u to. 

Sa svojim sagovornicima čije ste intervjue čitali na ovom blogu tokom godine, uvek sam razgovarala o sreći. I ljubavi. To je lajtmotiv naših života čime god se bavili i na kom god meridijanu boravili. Beskrajno hvala Žani Poliakov koja nam je govorila o davanju, pronalaženju mira u sebi, o putovanjima po neistraženim predelima sopstvene duše, knjigama kao malim "anđelima čuvarima" pokazujući nam da se ljubav ne može dobiti, već samo dati jer, sve ono što nam je istinski potrebno, već je u nama. 

Još jedna izuzetna žena, Nina Milović, govorila nam je o strasti i beskrajnoj ljubavi koju oseća prema svom poslu  poručujući nam da samo kada dajemo svoj maksimum u poslu koji smo odabrali , doživljavaćemo ga samo kao još veću strast, izazov, inspiraciju i ljubav, a nikako kao stres. Ona nam je otkrila i to da zaista nije strašno ako pogrešimo, to nam se dešava svima, bez izuzetka, ali strašno je ako, kada shvatimo da smo pogrešili, izneverimo sebe i ostanemo uljuljkani u zoni komfora jer je tako lakše i samo zato što nam je tu sve poznato. Želim nam svima da upoznamo sebe i hrabro zakoračimo u nepoznato, u nešto sasvim novo, ukoliko nam naš unutrašnji glas sve vreme govori da je tako najbolje za nas. 

Luna Lu nam je u novembru otkrila da voli da donosi radost i dobro raspoloženje svom okruženju jer to i nju samu čini neizmerno srećnom. Godina će nam sasvim sigurno biti lepša ukoliko izmamimo po neki osmeh nama dragim, ali i nekim neznanim licima. 

Jelena Svetličić, autorka i voditeljka jedne predivne i vrlo originalne emisije o modi i stilu, emisije "Lice i potpetice", poručila nam je da moramo biti iskreni prema sebi i pre svega voleti sebe sa svim svojim vrlinama i manama kako bismo pronašli i izgradili svoj autentični stil i svemu što nosimo dali lični pečat. 

Anita Lazić, glavna i odgovorna urednica magazina "Aha" za kreativniji život, govorila nam je o tome da sreća i uspeh zaista prate hrabre, poručujući nam da moramo sami sebi stvarati prilike, a ne čekati da se stvari same od sebe dese i da se "sklope sve kockice".

Ovom prilikom bih od srca zahvalila svim svojim sagovornicima koji su tokom godine činili ovaj blog savršenim mestom za zabavu, rad na sebi, lični rast, ali i savršenim izvorom sreće, inspiracije, ljubavi i novih ideja. 

Percepciju sveta bitno menjaju putovanja. Kada kažem putovanja, ne mislim na egzotične destinacje sa kojih obavezno kačimo desetine fotografija na Instagram. Govorim o malim putovanjima koja nas ispunjavaju. Sigurno postoji reka pored koje volite da prošetate, galerija i pozorište koje volite da posetite, omiljena poslastičarnica ili mesto za druženje sa prijateljima. Posvetite malo više pažnje tome. Pozivam vas da u godini pred nama uradite nešto lepo i važno samo za sebe, da odvojite dovoljno vemena za sebe jer to zaslužujete! Nažalost, još uvek mešamo pojmove sebičnost i briga o sebi jer živimo u kulturi i na prostoru koji na sve načine pokušava da nas ukalupi, prilagodi i "obuzda". Učeni smo da dajemo. Naravno, to je takođe neophodno, predivno i važno. Ali, isto tako, važno je za nas da shvatimo da zaslužujemo i da dobijemo- pažnju, poštovanje, ljubav. Kako bismo sve to dobijali, moramo se najpre sami sa ljubavlju ophoditi prema sebi . Zato negujte naviku da makar s vremena na vreme priuštite sebi trenutke čiste radosti. Samo ako se sa ljubavlju ophodimo prema sebi, moći ćemo ljubav da pružamo i drugima. 

Ne sumnjam u to da već intenzivno razmišljate o koracima koje ćete preduzeti tokom predstojeće godine kako biste bili što uspešniji i kako bi vaša karijera išla samo uzlaznom putanjom. Međutim, dok je uspeha, biće i neuspeha i dok je uspona, biće i padova. Važno je da znamo da ustanemo. I važno je da volimo. Iskreno, svim srcem. Tada ni jedan "neuspeh" na ovom svetu neće imati moć da nas poljulja. Jer, zaista, šta je kratkotrajni osećaj neuspeha i bespomoćnosti naspram magičnog osećaja sreće i sigurnosti u zagrljaju onoga koga volimo? Dok na ramenu onoga za koga živimo sanjamo, svi će nam se snovi, pre ili kasnije, ostvariti. Kad smo kod toga... velika je razlika između "za koga živimo" i "zbog koga živimo", odnosno , bez koga "ne bismo mogli". Samo ovo prvo je ljubav. I želim vam svima da je osetite jer nakon toga više ništa neće biti isto. Sve će biti mnogo lepše i bolje. Često mešamo ljubav sa različitim osećanjima koja su sve sem ljubavi. Pogrešna uverenja o tome da nas voli neko ko želi da zna svaki naš korak, učestvuje u svakom segmentu našeg života, ali na način da pokušava da donosi odluke o njemu umesto nas , ne podržava naše izbore ukoliko se oni ne uklapaju u koncept života kakav mu odgovara i odluka da nam 'ljubav' bude uteha za samoću i potreba za osećajem pripadnosti zbog koje pristajemo na sve, mogu nas skupo koštati.  Tek kada svoju sreću pronađete u sreći druge osobe, nezavisno od toga da li ta sreća uključuje vas, znaćete da volite. I zabluda je da ćete biti nesrećni. Naprotiv. Bićete srećniji nego ikad i osetićete neverovatan spokoj. Ljubav je samo sreća. Negativne emocije pokazuju odsustvo ljubavi. Upravo zbog toga želim vam da prevashodno volite sebe, svoj život, a tek onda da beskrajno volite nekoga, osećaj je fantastičan!

Pročitajte knjigu "Tvoj anđeo čuvar" Mirjane Bobić Mojsilović, pogledajte film "Santa Maria della Salute" i beskrajno grlite, ljubite, čuvajte i volite svoje najdraže!

Svaki grad je Grad u kome stanuje sreća....

Svaki grad je grad u kome stanuje sreća jer ga čine neki posebni ljudi. Srećemo ih svakog dana- na pijaci, u supermarketima, na ulici, u poslastičarnicama, u knjižarama, u gradskom prevozu...Naravno, ne možemo uvek da ih vidimo i priđemo im "izbliza".U godini koju ispraćamo naučila sam dve najvažnije životne lekcije na jedan potpuno neočekivan način. I to od ljudi koje sam srela sasvim slučajno, ljudi koje svi mi možemo sresti svakodnevno. Dve najvažnije životne lekcije naučene tokom vožnje taksijem. Jedna početkom godine, a druga na samom kraju. Druga je bila "okidač", ona posebna inspiracija za ovaj tekst.

Drugarica i ja smo pozvale taksi do jednog šoping centra. Bio je to jedan od prvih sunčanih aprilskih dana i vikend koji smo posvetile isključivo sebi, našim ženskim razgovorima, šopingu i druženju.
U taksiju nas je dočekao neverovatno prijatan i iskren osmeh jednog mladića koji je zaista izgledao srećno i zadovoljno. Isprva je odavao utisak nekoga ko zaista voli svoj posao, ali i nekoga ko zaista voli život, svoj život. Nekoga ko veruje da svaki život može postati čaroban. To je samo u našoj moći, pre svega u našim mislima. Spontano smo započeli razgovor o nekim naizgled malim stvarima i nekako došli do priče o ljubavi prema onome što radimo:

-Završio sam Pravni fakultet, ali kako nisam mogao da nađem posao u struci, radio sam sve i svašta. Trenutno vozim i stvarno uživam u ovome- izgovorio je sa istim onim iskrenim i toplim osmehom kakav je imao u trenutku kada smo ga ugledale.

I pre nego što smo stigle da se požalimo na situaciju u državi i na to kako ni nas sigurno ne očekuje posao u struci, mladić je nastavio da govori:

- Znate, pre ovoga sam sadio neko povrće i bilo mi je neverovatno zanimljivo jer nikad nisam radio tako nešto. Kada mi je to dosadilo, prešao sam na neki drugi posao. Uvek nađem nešto što će me radovati i u čemu mogu da uživam. Poželim da naučim da sviram neki instrument i onda ga kupim i krenem sve ispočetka. Važno je da sve što radimo, radimo sa ljubavlju. To je život!

Pogledale smo se na trenutak, nasmejale i najednom zanemele. Niko od nas nije navikao da čuje ovakve reči. Većina ljudi se žali na različite stvari ne preduzimajući baš ni jedan korak ka tome da ih promeni. Da promeni svoj život, jer to sigurno svako od nas može. Čak i ako ne obavlja posao za koji se školovao, čak i ako nema ogromnu platu i ne može sebi da priušti odmore na egzotičnim destinacijama. Dokaz da je sreća u nama. Nosiš je u sebi svojom odlukom ili je ne nosiš. Ne može je niko drugi pokloniti. Možemo da je stvorimo sami i da je stvaramo iznova, radost je zaista u stvaranju. Ili, kako besmrtni Mika reče, "stvarnost je stvarnija ako joj dodamo nestvarnog". Zar ne može to svako od nas? Razmislite.

Danas, nekoliko meseci nakon toga, baš pred ulazak u novu godinu, dešava se slična situacija. Vraćam se sa najboljom drugaricom u stan. Ulazimo u taksi koji vozi jedna devojka. Počinjemo razgovor o raznim nezgodama u saobraćaju, nervoznim ljudima koji "nemaju vremena" i kojima su naravno svi krivi za trenutna neraspoloženja i loš dan. Loši dani se, znamo, valjda svima nama dešavaju:

- Strašno je koliko je nekad negativne energije u ljudima i kakve sve reči izađu... Naravno da se i meni kao i svakom od nas desi ta 'žuta minuta', ali onako... trudiš se na sve načine da ostaneš iole pristojan- govorila je prepričavajući nam različite anegdote o tome šta joj se sve dešavalo od kada vozi. Drugarica je ispričala neku svoju neprijatnu situaciju tokom vožnje, na koju je nepoznata devojka imala fantastičan komentar:

-Neshvatljivo je da su stariji ljudi ljubomorni i loši prema mladima, trebalo bi da nastoje da nam pomognu... generalno, ne kapiram mržnju. Nemam vremena da mrzim! Previše volim da bih mrzela.

Ima li bolje motivacione poruke pred novu godinu koja čeka da bude ispunjena radosnim događajima, inspirativnim ljudima i samo ljubavlju?! Niko ne može da me ubedi u to da ovaj svet nije predivno mesto za život sve dok ima ljudi koji imaju moć da jednim osmehom i rečju drugima poprave dan.

Želim vam da se u narednoj godini više smejete, zavolite sve ono što radite , zavolite sve ono što imate , budete osoba koja će nekim gestom ili rečju barem ponekad nekome izmamiti osmeh na lice, ulepšati dan i vratiti veru, učiniti da neko poveruje da zaista vredi živeti!

Inspirativni tekstovi o kojima ćete razmišljati!

Godina se bliži kraju, a ja sam odlučila da sa vama podelim tekstove koji su me inspirisali i motivisali tokom godine na izmaku kako bi i vama pomogli u donošenju nekih važnih životnih odluka, doprineli vašim ličnim promenama i pomogli vam da menjate sebe i svoje okruženje na bolje.

1. "Da li si neko ko ume da kreira sebe i svoj život?"

http://ninamilan.com/da-li-si-neko-ko-ume-da-kreira-sebe-i-svoj-zivot/

Sa autorkom ovog zanimljivog bloga i suosnivačem popularnog "Wannabe magazina", Ninom Milović, razgovarali smo u oktobru o svemu što je inspiriše, a njen blog NINA MILAN toplo vam preporučujem od trenutka kada je počeo svoj onlajn život. Ovo je prvi tekst koji me je tokom ove godine inspirisao, a verujem da će i vama otvoriti neke nove vidike.

"Vi ste sopstvena kreacija, ne samo kad je u pitanju izgled, nego uopšte sve što činite i u šta ulažete sebe. Neko će napraviti baš ono što vama treba, napisati ono što vam hrani dušu, naslikati ono čemu se divite, a nekome ćete vi pružiti sadržaj u kome nalazi lepotu, zabavu, smisao. Kreacija je tamo gde je ljubav i strast, zato volite i strasno se posvetite svemu što radite."

2. "Priroda nam pokazuje istinu"

http://www.mycupoftea.rs/priroda-nam-pokazuje-istinu/

O portalu My cup of tea takođe smo pisali jer je zaista prepun fantastičnih i inspirativnih priča i ličnosti! Od nedavno, svake srede čitamo tekstove Dane Karić koji i te kako doprinose ličnom razvoju i osećaju istinske sreće. Ovo je jedan od meni najdražih i zaista posebnih tekstova.

"Ja samo hoću da vidim morske zvezde, rakove, drveće, lepe stvari, delfine, leptire. Primećujem ih svuda oko sebe. Oni mi se predstavljaju i oni su svuda. Međutim, ukoliko ne otvorite oči da ih vidite, oni se kriju i vi ste zakasnili da ih vidite. Potrebno je fokusirano primećivanje i usmerena pažnja. Ne mislim da je potrebno da se fokusiramo da vidimo posebno morsku zvezdu, već osećam da treba da se usmerimo na svet oko nas i počnemo da obraćamo pažnju na lepotu koja nas okružuje, da primećujemo čuda, lepe ljude, dobrotu, radost, ljubav, mir i onda ćemo i videti više toga. Vrlo jednostavno, zapravo."

3. Oktobarska priča Lune Lu

http://www.elle.rs/lifestyle/elle-misao/18532-loona-loo-oktobarska-prica.html

Najviše me inspirišu kolumne Lune Lu u magazinu "Elle" . Njene priče su prvo što pročitam kada kupim ovaj magazin. Jedva sam čekala da se ova priča pojavi i ovako, onlajn. Uverite se i sami zbog čega.

"Takođe, dosta je „u trendu“ da ne pokazuješ da ti se neko ili nešto zaista sviđa i da ti je do nečeg uistinu stalo. Blaziranosti je opet IN, došlo je ponovo njenih pet minuta, Onako - folira se neutralnost. Atmosfera je kao onaj stisak ruku „mrtva riba“. Na sve može da se prevrne očima i sve u nekom momentu počne da „smara“. Ne pristajem na takav oktobar. Hoću da bude crveni, strasni oktobar. Hoću da se glasno smejemo."

4. "Beograd-grad gladnih"

http://www.mycupoftea.rs/beograd-grad-gladnih/

Tekst o kulturi koja ipak nije umrla kako nam se ponekad čini.

"Ne moramo biti mnogo umetnički potkovani da bismo uživali u umetnosti. Možemo i bilo bi lepo, ali ne moramo. I nemojte da se stidite ako nešto ne znate. Važno je da uživate i da osetite energiju i ljubav koju daju umetnici koji iz srca rade ono što poslom ne možemo nazvati. Važno je da doživite to iskustvo i da vas to oplemeni. Kada to jednom doživite tražićete još i još. I tako ćete naučiti. Jer umetnost je nasušna potreba. To je hrana za glavu, važna kao voda za telo."

5. "UČINITE DANAS NEŠTO VAŽNO!"

http://branasdivineworld.com/2016/10/ucinite-danas-nesto-vazno/

Onlajn adresu mlade i uspešne blogerke Branislave Antović bi svakako trebalo da zapamtite. Osim o modi, ova devojka piše i o inspirativnim i kreativnim ljudima, putovanjima, umetnosti, načinima kako da najbolje moguće iskoristimo svoje slobodno vreme, a neretko nas podseća na to zbog čega bi trebalo da budemo humani i uvek spremni da pomognemo!

"Jer, svet je moguće menjati. Oh, i te kako! I to upravo na način koji nam je Gandi savetovao – čineći sve ono što bismo voleli da redovno viđamo u društvu koje nas okružuje. Počevši od najbanalnijih pa sve do najvažnijih životnih momenata i situacija."

6. "Važno je putovati", uvodna reč letnjeg dvobroja "Aha" magazina

http://ahamagazin.rs/2016/09/08/vazno-je-putovati/

"Putovanja su vreme za najznačajnije susrete na svetu – susrete sa sobom. Tada možemo sebe da pogledamo iz neke druge perspektive. Jer, geografija nas određuje. A pogled sa strane pruža nove uvide. Neki problemi izgledaju manji, neke zanesenosti bivaju začas osvešćene kao dečije, neke odluke postaju lakše. Tada, na putovanjima, sebe možemo da izmerimo u očima stranca. To su lekoviti susreti… u očima stranca vidimo jasnije mnoge svoje mane i svoje snage. Jer stranac je onaj ko nam je istovremeno i dalji i bliži od onih koji nas tako dobro poznaju."

7. "Čarobna moć lepe reči"

http://www.mycupoftea.rs/carobna-moc-lepe-reci/

"Zar nije najvažnije da nam baš ti koje najviše volimo kažu koliko smo mi bitan deo njihovog života i to da su baš danas, sa ili bez nekog posebnog razloga, ponosni na nas. Uradite to i vi. Kažite mami da je juče napravila divne krofne ili namrgođenoj šalterskoj radnici da joj baš lepo stoji uniforma. Nasmejte se baki u marketu i pomozite joj da izbroji novac. Veličajte ljude i uživajte u povratnim informacijama.

Svakoga dana smo sve bliži svom poslednjem danu na ovoj planeti. Hajde da iskoristimo vreme koje nam je dato i da se potrudimo da ugodimo i sebi i drugima!"

Umetnost : sloboda i skrovište

Nedavno sam se vratila sa jednog putovanja na koje sam otišla sama kako bih priuštila sebi nekoliko dana potpunog odmora i uživanja svim čulima. Uživanja u umetnosti. Nisam morala da idem predaleko. I često ne moramo da idemo predaleko, ali nas mrzi. Ili imamo važnije stvari da obavimo. Ili mislimo da nismo zaslužili da uradimo nešto samo za sebe. Naravno, nismo svesni toga. Putovanje neverovatno menja i oblikuje čoveka. Bilo da podrazumeva neslućene daljine ili mesto koje je na 100 do 200 kilometara udaljeno od našeg stalnog boravišta. Dosta tema sam posvetila putovanjima, ali ovog puta bih želela da se bavim umetnošću, kreativnošću, slobodom i ženskom energijom. Odlučila sam da se bavim ovim temama ne samo inspirisana tim nedavnim putovanjem koje me je neverovatno usrećilo i donelo neku potpuno novu energiju, već i inspirisana intervjuima sa nekim neverovatnim ženama u novim brojevima magazina "Elle" i "Newsweek", ali i onima sa kojima sam i sama razgovarala i čije intervjue ste čitali tokom ove godine na mom blogu.

Kada svakodnevno prolazite pored vrhunskih umetničkih dela naših najznačajnijih slikara i priznatih fotografa, slušate neke vanserijske vokale ili zvuke violine, zapitate se zbog čega ljudi slikaju, fotografišu, pevaju.... pišu, glume, igraju? Da oboje dosadnu svakodnevicu , unesu radost u svoj život? Da ostave trag u vremenu? Da učine sebi i drugima život bogatijim? Ili zbog svega toga?         I zaista, umetnost je potrebna svima nama kojima stvarnost nije dovoljna, koje stvarnost ne ispunjava u potpunosti. U svet umetnosti uvek možeš da "pobegneš" , da se sakriješ. Ništa mi lakše ne otera brige i sumorne misli od dobre knjige, fantastičnog koncerta ili pozorišne predstave. I ni u jednom trenutku nisam iskrena onoliko koliko sam to dok pišem.

Ipak, umetnost nije samo beg od stvarnosti. Ona donosi jedan poseban osećaj slobode. Uglavnom za one koji je stvaraju, ali često i za one koji samo uživaju u njoj. Zamislite koliko samo života proživi jedan pisac, na kakvim sve čarobnim mestima na planeti boravi jedan slikar, koliko sve emocija oseti jedan glumac i o čemu sanja čovek koji sa posebnim sjajem u očima svira ili peva za hiljade nepoznatih prolaznika? Sloboda je umetnicima SVE. Sloboda i PUTOVANJE. Putovanje kroz različite krajeve, ali i putovanje kroz sebe. Putovanja volim jer me čine živom, doprinose onoj neverovatnoj potrebi da se "opipa" puls sveta, istažuje sloboda i ruše sopstvene granice. Putovanjima i umetnosti je nešto zajedničko. Uče nas da zavolimo i nešto drugačije, da se povežemo sa ljudima, da shvatimo koliko je lepote na svetu samo ukoliko želimo da je vidimo.

Šta je ono što ljudima ne dozvoljava da odustanu od umetnosti? Čitam intervju sa jednom balerinom koja još uvek kao devojčica veruje u snove. Potpuno svesna vremena u kome živimo, čak i sa raznim povredama, iskušenjima, usponima i padovima, nikada joj nije ni palo na pamet da odustane. Toplo preporučujem intervju sa Sonjom Vukićević u magazinu "Newsweek" koji jeste intervju prevashodno o našem vremenu i umetnosti u našem i nekom drugom vremenu, ali i o životu.  Poslednji broj magazina "Elle" takođe je gotovo ceo posvećen umetnosti i putovanjima, ali i ženskoj energiji i solidarnosti. Toliko ličnosti koje će vas inspirisati!  O ovome govorim na ovakav način jer nam je svima dobro poznato da je u našim okolnostima podvig uopšte se baviti umetnošću i nekim oblicima društveno-korisnih aktivnosti, a znamo i da je sve dodatno otežano ukoliko ste žena.
Zato me mnoge takve inspirišu i zato se takvima iskreno divim.

Ovog decembra uživajte u razgovorima i partijanju sa svojim prijateljima, u umetnosti i pokušajte da stvorite nešto što će usrećiti i inspirisati druge!

Lična priča: Kada otkrijemo gde stanuje sreća...

Sreća je zapravo zbir malih sreća, trenutaka koji nas učine neopisivo radosnim i koji, nažalost, ili možda, na sreću, ne traju dugo... Čujem ovu rečenicu od jedne od svojih omiljenih spisateljica u najdražoj talk show emisiji i počinjem, što svesno, što nesvesno, da razmišljam na ovu temu. Toliko sam važnih trenutaka i intimnih životnih priča "ispričala" na ovom blogu. Nisam mogla da izostavim onu najlepšu, meni najdražu priču o sreći, onu koja zaokuplja moju pažnju gotovo čitave godine, vraća mi osmeh na lice, ispunjava dušu samo najčistijim emocijama...

Čini mi se da u trenucima kada imamo sve- savršeno nam "ide" na poslu, imamo jaku emotivnu vezu, odlične odnose sa porodicom i prijateljima i apsolutno sve čega se "uhvatimo" izađe na dobro, nismo sasvim u stanju da prepoznamo sreću. Nismo je svesni. Svi smo mi skloni da i kada u našem životu sve funkcioniše savršeno, pronađemo neki "kvar". Drugi, pak, previše "upadnu" u rutinu i ne primete kada neke stvari počnu da izmiču kontroli. Nižu se dani, usponi i padovi, nesuglasice i radosti, prekidi i sastanci, radosti i tuge, ogovaranja, problemi, strahovi, nadanja i lutanja... I u svemu tome zaboravimo da cenimo vrednost jednog trenutka. Zašto? Iz ličnog iskustva, zato što neprestano "jurimo" za različitim stvarima i sigurno ste milion puta i sami čuli i izgovorili rečenicu "Još samo da..... ( položim taj ispit, dobijem posao, započnem ili završim nešto) i biću napokon srećna/srećan..." Kakvo zavaravanje....

Iz neprestane borbe za egzistenciju ali i ispunjavanje raznih hirova, ličnih ili tuđih očekivanja, iz "zimskog sna" u koji upadnemo verujući da se borimo za veoma važne i neodložne stvari, dešava se da nas prene jedan POLJUBAC, ZAGRLJAJ, STISAK RUKE, POGLED ili OSMEH. Neprimetne, često beznačajne ( jer ih uzimamo zdravo za gotovo i podrazumevamo) , ali zapravo najvažnije stvari koje životu daju SMISAO.

I kad nas taj neki poseban pogled ili osmeh "probudi", više ništa nije isto. Kao da vreme stane. I dalje vidimo isto što i ranije, i dalje se zalažemo za iste stvari, ispunjavamo svoje obaveze i hodamo kroz život, samo malo drugačije postavimo prioritete, odnosno, nečemu počnemo da dajemo veći, a nečemu manji značaj. Verovatno ćete ovih dana biti "bombardovani" i zatrpani tekstovima slične tematike, ali tema SREĆE je izuzetno važna. Zapitajte se šta je ono što pamtite u životu! Sigurna sam da vam je jedan zagrljaj , neki poljubac , trenutak kada vas je neko toliko mnogo zasmejao ili ste vi nekoga obradovali i izmamili osmeh na njegovom licu ostao u mnogo lepšem sećanju u odnosu na trenutak kada ste kupili neke cipele ili haljinu, prošli uspešno intervju za posao, itd.  Tačnije, neke druge stvari vam možda uopšte nisu ostale u sećanju. Ali mogu da se kladim da trenutak najlepšeg zagrljaja koji pamtite možete da oživite i danas. Ili trenutke kada ste se do besvesti smejali sa prijateljima. Poljupce. Osmehe. Neke oči. Neke izgovorene i neizgovorene reči. Neka posebna ćutanja ispod jorgana ili pod zvezdanim nebom iznad nekog parka. Neko leto provedeno sa porodicom. Neki poklon koji vas je obradovao ili kojim ste obradovali dragu osobu. Neki leptirići u stomaku....

I da, kad smo kod "leptirića".... Znate na koji osećaj mislim.... Stidljivo čak i pišem o tome. I ne znam to da objasnim. Kad bih barem mogla da fotografijom zabeležim i "zaledim" trenutak te čiste sreće... Ali, to je nešto neuhvatljivo... kao iluzija... kao san. Ne znam za vaše, ali mene su ovi moji "leptirići u stomaku" promenili. Prijatelji kažu, na bolje. Kažu kako sam tolerantnija, više slušam, bolje razumem, sve radim sa lakoćom, ali nešto najlepše štu su mi ove godine rekli jeste da se mnogo više smejem. Tačnije, da dugo nisu videli tako iskren osmeh na mom licu. To me je obradovalo, ali i zabrinulo. Zar je moguće da mi se ranije samo činilo da sam srećna?  Iskreno ću vam reći, na to nemam pravi odgovor ni danas. Kako god, ne znam da li postoji veća sreća, ali definitivno sam saglasna sa rečenicom da je sreća zbir nekih neprocenjivih trenutaka. Sreća je samo trenutak. Treneri ličnog razvoja bi rekli, stanje duha. I ja sam toliko pisala o tome i ne mogu da kažem da ta tvrdnja nije tačna. Međutim, morate proči kroz određenu transformaciju, kroz neki životni "pad" ili " polet" kako biste do tog stanja duha došli. Od trenutka kada sam sreću dragog bića počela da stavljam ispred svoje, od kad moj osmeh pravi taj drugi osmeh i od kad volim sebe jer sam voljena i u tim jednim očima, sreća jeste stanje mog duha. Naravno, ne može nam niko doneti ni pokloniti sreću ako je nemamo. Ali prelepo je kada nečija sreća izaziva našu sreću , kada joj je jedan od razloga.

Da se vratimo na njegovo veličanstvo- TRENUTAK.  Prisutnost. Sada. Na onu čistu sreću kada vaš osmeh izmami nečiji i suprotno, kada se kao slučajno dodirnete, kada se kao malo dete radujete ponovnom susretu i brojite dane do istog, kada pričate očima ili jednostavno ćutite, ali u onoj tišini koja nije neprijatna, kada pažljivo i sa neobjašnjivim uzbuđenjem birate nešto što će obradovati nekog koga volite ili gledate nekog kako bezbrižno i srećno pored vas diše... Sreća koju sam upoznala nedavno. Ne znam da li da žalim što se nisam sa takvom srećom susrela ranije ili da budem zahvalna što mi se dogodila. Ipak, biram da budem zahvalna jer na taj način prizivam još bezbroj takvih trenutaka u svoj život.

Želim vam da u godini pred nama i svakoj sledećoj, napravite milion trenutaka za pamćenje, malih ludosti sa svojim prijateljima, trenutaka harmonije sa svojom porodicom, nezaboravnih trenutaka sa voljenom osobom i mnogo poljubaca, osmeha i zagrljaja, jer toga nekako nikad sasvim dovoljno!

Čemu služe "novogodišnje odluke"?

Bilo da ste od onih koji sastavljaju spisak novogodišnjih odluka, tj. svega onoga što planirate da uradite, vidite, promenite i ostvarite u godini koja dolazi i zapisujete šta ste postigli u ovoj koju polako ispraćamo, ili od onih koji to nikada ne rade, sigurno, bar na neki način, sumirate postignuća i sve što vam je donela godina na izmaku. I ne sumnjam da uvek dođete do zaključka da je nešto trebalo da uradite drugačije ili da se zbog nečega kajate, dok ste, s druge strane, na nešto drugo izuzetno ponosni ili do odluke da naredna godina bude "vaša", i da sve "ispravite".

Ne u svim, ali u ovakvim situacijama mi se čini da se rečenica "Pravi planove da ti se Bog smeje" ispostavlja kao i više nego tačna. Ako bilo šta želimo da menjamo, moramo skupiti hrabrost i učiniti to SADA i ODMAH. Svako odlaganje vodi ka novom odlaganju. Kao po pravilu. Dan kada ispraćamo staru i dočekujemo novu godinu samo je dan kao i svaki drugi. Možda je nešto svečaniji i provodimo ga u krugu ljudi koje volimo, ludo se zabavljujući.Prvi januar nam i neće baš doneti neke značajne promene ukoliko ih ne donesemo sami.

Ipak, mislim da bi praznični dani trebalo da budu rezervisani za one koje volimo, a ne za donošenje krupnih odluka. Za njih svakako imamo čitavu godinu. Zabrinjavajuća je činjenica da je odjednom postalo sramota pokazivati emocije, čak i najbližima. Ljudi se čude ako se  na sred ulice srdačno pozdravite ili jako zagrlite nekog koga volite. Da ne pričam o tome što se u porodičnim odnosima "volim te" podrazumeva. Sve manje smo upućeni jedni na druge. Zaboravljamo da iza nas ostaju samo sećanja ljudi o tome kakvi smo ljudi bili, koliko smo voleli, poštovali, davali energije , vremena i emocija. To je sve što se na kraju računa. Na kraju svih godina i našeg postojanja.

Šta god da ste tokom ove godine dobro ili loše uradili, ukoliko imate kraj sebe ljude sa kojima ste sve to mogli da podelite, da se smejete i plačete, radujete i ćutite, možete sebe smatrati uspešnim. Ukoliko ste stvorili neka nova prijateljstva, uspešno sačuvali stara, zavoleli nekoga, uradili nešto lepo za sebe i druge, sigurno vam ni jedan dan i trenutak nije prošao "tek tako". Sigurno je svaki trenutak vredeo. Trebalo bi da budete beskrajno zahvalni životu na tome.

Nikad ne delim godinu na uspehe i neuspehe, već pamtim lepe i manje lepe trenutke. Zapravo, nastojim da pamtim samo one najlepše. Trenuci čiste radosti sa prijateljima, dobre knjige, filmovi, buđenja kraj voljene osobe, svi trenuci koje delim sa porodicom, dovoljni su razlozi da budem sasvim zadovoljna godinom koju ispraćamo i zahvalno poželim još jednu takvu.

Tokom praznika nas ništa ne sprečava da budemo upućeni jedni na druge, da darujemo, ne samo novogodišnje poklone, već i osmehe, podršku, zagrljaje, poljupce.... da delimo ljubav. I zato- ako bilo šta odlučujete, odlučite da ljudima koji su vam važni pokazujete ljubav i poklanjate im je svakog dana u godini, bez izuzetka. I ostanite dosledni toj odluci!

Napravimo svoju decembarsku azbuku ljubavi!

Decembar je, a to znači da nam se bliži Nova godina! Dok sumiramo utiske iz prethodne, došla mi je na um jedna zanimljiva igra koju vam od srca preporučujem! Umesto da sastavljate spiskove stvari koje u narednoj godini "morate uraditi" ili pak pisati o onome što ste tokom ove godine postigli, mogli biste da sastavite nešto vredno što će zauvek trajati! Pre nego što pročitate ovaj tekst, pokušajte da sastavite svoju "azbuku ljubavi". To znači da ćete azbučnim redom, zapisivati prve reči koje vam padnu na pamet na početno slovo svakog slova azbuke. Ali, ne bilo kakve reči! Reči koje znače neku pozitivnu ljudsku osobinu, događaj, vama drago mesto, osobu, bilo šta što je vama u srcu i što vas raduje, ono što zaista volite i što svet čini dobrim i plemenitim mestom! Može to biti samo jedna, ali i nekoliko reči! Naravno, tu azbuku ćete negde čuvati i svaki put kada se iz nekog razloga loše osećate, imate neki "nerešiv" problem ili ste razočarani, otvorićete je iznova i pročitati. Ona će vas podsetiti na vaše snove, razloge da se borite, živite i na sve one male stvari koje već imamo, a često ne primećujemo jureći za nekakvim idealima i onim što nam neko nameće kao parametar sreće i uspeha. A evo kako izgleda moja azbuka ljubavi:

 A- Autentičnost

Veoma je važno biti svoj, a svako od nas poseduje "ono nešto" što ga izdvaja od svih ostalih ljudi na planeti. Često smo skloni da stavljamo različite "maske" kako bismo se dopali drugim ljudima ili iz nekih drugih razloga, ali nismo svesni koliko je naša autentičnost zapravo lepa i inspirativna za druge. Tek kada zavolimo sebe i ponašamo se u skladu sa svojim bićem, moći ćemo i da pružimo i da primimo ljubav.

B- Braniti, Beskraj, Bajka

Braniti svoj stav. Braniti prijateljstvo i braniti ljubav. U svakom trenutku. Nije poenta u tome da budemo tvrdoglavi i zatvoreni za druge ljude, tuđa iskustva i ugao posmatranja stvari, ali postoje situacije i životne okolnosti u kojima bi zaista trebalo verovati sebi i braniti svoj stav.
Beskraj... O da, svet je prepun beskonačnih mogućnosti. Osim toga, kako bi mi rekla Žana Poliakov ovog leta- fantastično je ovo vreme u kome živimo! ( P.S. Samo ako umemo da to iskoristimo na pravi način).
Bajke... osim što ih čitamo deci, možda bismo ponekad mogli i sami da im se vratimo... Možemo naučiti dosta toga što smo kroz život zaboravili.

V- Voleti

Najlepše osećanje koje čovek tokom života može spoznati. Toliko je lepo beskrajno voleti. Međutim, suviše često mislimo da volimo, kada zapravo i nije baš tako. Voleti znači davati, razumeti, usrećiti i praštati. Da bismo zavoleli druge, moramo imati puno ljubavi u sebi i razumevanja za sebe. Ljubav počinje u nama. Tek tada bićemo u stanju da je pružamo nesebično drugima. Pokloniti najdragoceniji deo svog bića drugom nešto je zaista veličanstveno. Zapravo, to je čista sreća sa kojom se ni jedna druga sreća ne može porediti.

G- Gradovi

U njima se tako brzo živi i sve se neverovatno brzo dešava, ali pružaju toliko beskrajnih mogućnosti. Ima nekoliko kojima se uvek vraćam i koje nosim u srcu gde god da pođem. Nedavno sam shvatila jednu veoma važnu stvar- svuda gde pođemo, nosimo "sebe" , tj. ono što nosimo u sebi ostaje nepromenjeno. To može da znači da je svaki grad u neku ruku, "naš grad" i da je svet naše mesto, zar ne?

D- Dečje u nama

Ono kad osetimo čistu radost jer čitamo omiljenu bajku ili šetamo parkom. Obične stvari kojima smo zaboravili da se radujemo očekujući da nam život donese nešto veliko i ispuni sva naša očekivanja. Zahvaljujući detetu u nama radujemo se, sanjamo i stvaramo život po svojoj meri. Trebalo bi se setiti šta je ono što smo od srca želeli u detinjstvu i raditi na tome da se to ostvari. Jednostavno, zapitamo sebe šta bismo kao mali mislili o osobi u koju smo izrasli? Ali, iskreno se zapitajmo. Tokom života nam se može desiti da "zalutamo" i izgubimo sebe. U detinjstvu smo sigurno bili svoji. Zato, vratimo se bar na trenutak.

Đ- Đačko doba

Ono što počnemo da cenimo tek onda kad nas "snađe život". Najlepši trenuci, lepa prijateljstva, divne uspomene.

E- Entuzijazam

Važno je ZAVOLETI ŽIVOT i verovati. Život je kao i sve, pun nesavršenosti, ali je baš zbog toga avantura i putovanje u kome bi trebalo uživati, ali i padati i ustajati neprestano učeći. Poraz je jedino onaj trenutak kada izgubimo veru.

Ž- Život

Moji sagovornici pokazali su i dokazali da svaki život može postati ultimativno umetničko delo ( što je i bila ideja vodilja ovog bloga). Ničiji život nije savršen, ali ga možemo učiniti predivnim sebi i svom okruženju. Imamo moć da ga menjamo, ta moć je isključivo u našim rukama. Kosmos pažljivo sluša, prima i vraća signale koje mu šaljemo. Ne zaboravite na to.


Z- Zaljubljenost, Zvezde, Zahvalnost, Znanje

Leptirići u stomaku... Letenje na oblacima... Svuda su zvezde ( povezaću zvezde sa prvim pojmom jer sve je valjda zapisano negde gore u zvezdama)... Uglavnom, biti zaljubljen je stanje koje nam je potrebno uvek. Biti i ostati večno zaljubljen... u nečije oči, u neku pesmu, u neki grad, u neko mesto, u neku sliku... Zapravo, u lepotu svega toga.... Možda će lepota zaista spasiti svet.
Samo kada smo istinski zahvalni na svemu što već imamo , na svakom danu koji nam je podaren, moći ćemo sa lakoćom da ostvarujemo i sve ono čemu težimo.
Ne dajte da vas lažu, znanje je u svakom vremenu "in" i veoma bitno! Barem ako želite da ostvarujete svoje snove, radite na sebi, radite ono što volite i budete zaista uspešna i ostvarena osoba koja lako komunicira sa svima. Dobro poznavanje materije, naročito one koja je vaš posao, doneće vam samo uspeh, napredak i poštovanje.

I- Inovativnost, Impresija, Istina, Iznenađenje

Živimo u vremenu neverovatno brzog protoka informacija, sve se menja, a opet nam se nekad čini da je sve isto, tj. da smo "zatrpani" gomilom sličnih sadržaja. Kada želimo da se istaknemo, veoma je bitno da budemo inovativni, tj. drugačiji. Da unesemo nešto novo. To možemo onda kada sasvim dobro upoznamo i prihvatimo sebe i nesebično poklonimo svoje ideje svetu u kome živimo!
Odavno nisam čula da je nekoga nešto IMPRESIONIRALO. Volim ovu reč, a još više volim te retke trenutke kada zaista sretnem ljude koji me impresioniraju ili vidim neki impresivan predeo. To se pamti i o tome se piše. To je večita inspiracija.
Istina.... Nešto što govorim, a što me je često skupo koštalo. Ali, svejedno, uvek biram istinu, kakvu god umesto "idealne" i "prelepe" laži.
Iznenaditi pozitivno ljude koji su nam bliski je nešto najlepše što možemo da uradimo u životu. Kad kažem iznenaditi, meni je nekako prva asocijacija- iznenaditi na pozitivan način ( proizvesti u nekome onu radost koju oseća dete dok otvara novogodišnje paketiće) , tj. usrećiti nekog.

J- Jagode

Prva reč koja mi je pala na pamet kada je ovo slovo u pitanju. O da! Još neko jedva čeka proleće??

K- Knjige i Književnost, Kreativnost, Kultura

Knjige... Književnost...Mogla bih da ispišem milion rečenica i verujem da ne bi bilo dovoljno. Moj beg od stvarnosti. Moj beg u neki lepši svet. Moja najveća ljubav. Moja inspiracija.  Magična umetnost zahvaljujući kojoj se ovaj blog i zove upravo "Čarobni svet reči". Svet REČI jeste zaista čaroban. Reči imaju moć da proizvedu ČAROLIJU. Da vas usreće. Ponovo ću citirati Žanu Poliakov ( imali ste prilike da čitate intervju sa njom u septembru na ovom blogu) koja je rekla da su KNJIGE poput ANĐELA ČUVARA koji dođu baš u trenutku kada su nam najpotrebniji i na neki čudesan način pruže utehu, podršku i ljubav.
Kreativnost.... sve važnija 'veština' i u svakodnevnom životu. Ona boji moj svet.
Poslednji koncert na kom sam bila, jedno veče poezije i balet koji sam pogledala ulivaju mi nadu da kultura još uvek nije mrtva.

L- Laste, London

Laste... jer sam milion puta sanjala da letim.... Kakva li je to samo sloboda! Veoma im zavidim. Ni ja ne bih volela da čitav život provedem na jednom mestu na planeti.
Volela bih da imam više reči, ali London je samo jedna na mapi evropskih metropola koje bih želela da posetim.

Lj- Ljubav u svim mogućim oblicima!

Kada ti je kod kuće sasvim normalno da se članovi porodice nekoliko puta dnevno zagrle i kažu jedni drugima "Volim te" ili " Zaista mi puno značiš i srećna sam što te imam" , prirodno je da će prva reč koja će ti pasti na pamet kada je u pitanju ovo slovo, biti LJUBAV! Kada kažem ljubav, pomislim na mamine i bakine zagrljaje i reči podrške, na pisanje i ovaj blog....  Moram priznati, i na jedne posebne oči i jedinstven osmeh... Nekoga meni veoma dragog.
Život bez ljubavi je prazan život.

M- Motivacija, naša unutrašnja Muzika, Muze.

Kada pomislim da ne mogu više i da mi je "dosta svega", motivacija su mi veliki snovi koje imam. Jer znam da na manje ne pristajem i zato što verujem da nosim u sebi sve ono što je potrebno kako bih uspela.
Trebalo bi uvek da plešemo u ritmu naše unutrašnje Muzike. Ona je negde u našem srcu, neprestano svira i nešto pokušava da tom kompozicijom kaže. Utišajte zvukove "sa strane" i oslušnite je. Možda baš danas ima nešto veoma važno da vam kaže.
Muze.... bez njih ne bi postojalo toliko pesama, slika, kompozicija, knjiga, građevina... Hvala im na beskrajnoj inspiraciji koju su davale piscima i drugim umetnicima! :)

N- Novinarstvo, Nova godina, Novi Sad

Novinarstvo je velika strast i ljubav koju sam spoznala u pravom smislu tri godine nakon što sam upisala književnost. Dobro je što je ideal isti- menjati svet, tj. učiniti da on bude makar malo bolje mesto za sve nas. Danas sve gubi vrednost i smisao, ali srećna sam što postoje ljudi koji ovaj poziv doživljavaju kao misiju i kojima je on više od posla- LJUBAV i STRAST!
Od detinjstva sam nekako verovala da Nova godina donosi neke nove, bolje promene. Volim miris zime i novogodišnjih praznika. Ono kad je porodica na okupu i zajedno sanjamo.
Nema puno gradova koji imaju moć da u prvom trenutku fasciniraju. Novi Sad je moja ljubav na prvi pogled. Zaljubila sam se jedne snežne decembarske večeri šetajući Zmaj Jovinom i Trgom slobode, kasnije otkrivajući Petrovaradin i neke druge delove grada. Iste večeri sam se zaljubila i u Galeriju Matice srpske. Grad u kojem je pisao Mika Antić.... grad kojim šeta Đorđe Balašević.... grad u kom su nastali neki posebni stihovi i u kom su počinjale i završavale se neke ljubavi.

Nj- Njujork

Velika jabuka, milioni ljudi i milijarde različitih snova... ljudi koji dolaze sa svih strana sveta u želji da ostvare svoje snove. Sve to mi je veoma inspirativno i volela bih da osetim duh ovog grada otvorenog za sve.

O- Osmeh

Najlepši i najomiljeniji modni detalj bez kog ne izlazim iz kuće. Nemojte ni vi.... nikad ne znate ko bi se u taj osmeh mogao zaljubiti! :)

P- Priča, Prisnost, Podrška, Prijateljstvo, Pozitivna energija, Pozorište, Put, Putovanja, Pogled, Poezija, Pažnja, Poklon, Pariz

Neverovatna je moć priče. Priča je i uteha i prijatelj.... Sve.
Prisnost i bliskost.... ono kad je čovek čoveku čovek.
Dobiti i dati podršku najbližima apsolutno u svemu. Osloniti se na nečiju podršku i biti podrška znači ljubav, poverenje i povezanost.
Prijateljstvo bi trebalo negovati i raditi na njemu jer prava prijateljstva su vredna toga. Vredimo onoliko koliko dobrih i pravih prijatelja imamo.
Pozitivna energija ima neverovatnu moć. Energija ide tamo kuda ide naša pažnja. Ako se fokusiramo samo na pozitivno, bićemo neprekidno "prikačeni" na dobre vibracije!
Pozorište je idealan način "bega" od stvarnosti, sakrivanja u jedan lepši svet , prepuštanje vlastitim osećanjima i početak preispitivanja i upoznavanja sebe uvek iznova. Neverovatno iskustvo.
Put... put koji je važniji od samog cilja jer tokom puta učimo, radujemo se, radimo na sebi....
Putovanja nas uče da volimo i prihvatamo i razlike. Putovanja nam pomažu da upoznamo sebe i čine nas boljim ljudima.
Pogled... možete li verovati da u jednom pogledu može biti čitav vaš svet? Poverovaćete kad se zaljubite :)
Poezija ovaj svet čini mnogo lepšim mestom.... čini mi se da je poezija potreba isto koliko i ljubav. Ona je hrana za dušu.
Pažnja.... zbližava ljude jer ne smemo zaboraviti da se ništa ne podrazumeva. Moramo čuvati jedni druge.
Poklon ( pročitaj Iznenađenje :) )
Pariz.... san mnogih ljubitelja mode, pisaca, slikara... večita inspiracija umetnika iz svih delova sveta. I moj veliki , još uvek neostvaren, SAN!

R- Razgovor, Radost, Razdraganost, Razigranost, Razonoda, Rame

Razgovor je lekovit. I kada je teško i kada prolazimo kroz najlepše trenutke u životu. Razmene energije, mišljenja i emocija sa drugim ljudima je neprocenjiva.
Radost, razdraganost, razigranost, razonada... reči koje poznajemo u detinjstvu, a koje kasnije malo zaboravimo ili za njih "nemamo vremena". Nije loše da ponekad "podetinjimo" i zaigramo se nekih igara koje su nas radovale u detinjstvu. Možete iskoristiti baš novogodišnje praznike za to.
Ne mislim na rame za plakanje, već kao i svi zaljubljeni, na jedno rame u koje se ušuškate kad želite da se "isključite" , pobegnete od svega i budete samo srećni i bezbrižni. Najlepše mesto na svetu.

S- Sloboda, Snovi, Svet, Snaga, Sunce

Toliko puta sam pisala o njoj i toliko joj i sama još uvek težim.. Sloboda je hrabrost da budemo srećni.
Bez snova ne bismo postojali ni imali razlog za život. Sanjam velike snove, one od kojih se "uplašiš" i koji ti na tren zazvuče nemoguće i što je najluđe od svega, svim srcem verujem u njihovo ostvarenje!
Nedavno sam razgovarala sa jednim prijateljem o ljudima koji se bave umetnošću i za koje su skloni da kažu kako "žive u svom svetu" ( što često čujem i o sebi) i došli smo do zaključka da je "naš svet" zapravo beskrajan, te da nam je nebo granica! Eto... došli smo do zaključka da je sasvim ok imati "svoj svet".
Često nam je potrebna snaga i to mnogo više nego što bismo mogli očekivati. Kada nas snađu neke nevolje, začudimo se koliko zapravo snage imamo u sebi za koju nismo ni pretpostavili da postoji.
Sunce... sunčeva energija... zraci koji nas bude jutrom....  Sigurno ste primetili da sunce budi radost u ljudima. I toliko nedostaje tokom ovih hladnih zimskih meseci.

T- Treptaj, Trenutak, Tajna, Tolerancija

Prošlost je 'prošla', a budućnost ne možemo znati. Sve što imamo je ovaj TRENUTAK, baš sada i ovde! Uhvatimo ga!
Slatke tajne koje razmenjujemo sa prijateljima i koje čuvamo jer na taj način čuvamo prijateljstvo.
Tolerancija... Hm... uvek mi padne na pamet Džibonijeva "Toleranca" i zapevušim u sebi " treba mi ljubav da ostanem zdrav, druge nemam!"

Ć- Ćaskanje

Ukoliko nisam u mogućnosti da vidim neke od svojih prijatelja, onda je čuveno fb "ćaskanje" zamena za razgovor. Ne tako dobra zamena, ali bolje išta nego ništa! I to je jedna lepa i dobra razmena kojoj se uvek radujem.

U- Umetnost, Ushićenje, Uvažavanje, Upornost, Uspeh

Koliko bi samo bilo isprazno, dosadno i tužno bez umetnosti! Teško da možemo zamisliti svet bez knjiga, muzike, filmova, predstava, slika, fotografije, mode, arhitekture.... Ne moramo znati sve o umetnosti, ali uvek u njoj možemo uživati i dozvoliti joj da nam nahrani dušu i sva čula.
Ushićenje.... kad neko od prijatelja postigne uspeh, izađe neka nova knjiga, pročitam dobar tekst ili intervju, uradim dobar intervju, približim se ostvarenju nekih snova... Veličanstven i neponovljiv osećaj!
Ako ne uvažavamo, ne možemo ni osetiti uvažavanje.
Upornost dovodi do uspeha, a "u uspehu se ne zanesi". Najbolji savet koji sam dobila u životu.

F- Fantazija, Fikcija

U romanima, filmovima i snovima. Ponekad se toliko uživim da poverujem u nestvarno.

H- Humanost, Hrabrost

Bogatiji smo kada dajemo. Humanost nije stvar izbora, ona je ljudska dužnost.
Hrabrost je donositi sopstvene odluke nezavisno od toga šta će drugi misliti. To je hrabrost da budemo istinski srećni što će nas dovesti do toga da budemo zaista slobodni. A i spokojni.

C- Crtanje

Omiljeni hobi iz detinjstva iako je to jedina grana umetnosti za koju sam antitalenat.

Č- Čovečnost, Čovekoljublje

Zavoleti čoveka u sebi, a onda videti dobro u drugima. Jer u svakom postoji bar zrno dobra. 


Š- Šala, Šansa

Šala izaziva smeh, a smeh produžava život, naučno dokazano! :)
Dajte šansu. Pravi ljudi će znati da je iskoriste.

LIČNOST INSPIRACIJA: Anita Lazić , glavna i odgovorna urednica "Aha" magazina za kreativniji život

Kreativnost je njen način života, a njen posao je njen život. Kada nešto radite sa posvećenošću, strašću i ljubavlju, neminovno je da postanete najbolji. Nikada ne pišem biografije ličnosti u uvodnom delu, pred razgovor, ali njena biografija je impresivna, nadahnjuje i inspiriše. Anita (Lazić) Todorović osnovne i postdiplomske studije završila je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, oblast kultura i mediji. Profesionalnu karijeru započela je kao novinar na Tv Studio B gde je vodila i uređivala gradski program Beograde dobro jutro i Beograde dobar dan. Na Yu Info kanalu uređivala je prvu autorsku emisiju pod nazivom Mladi lavovi koja je bila posvećena afirmaciji mladih kreativaca iz Srbije. Na Tv Politici bila je domaćin-voditelj centralne emisije o kulturi i nekulturi pod nazivom Gala, zajedno sa još tri koleginice. Nakon pet godina provedenih u medijima, dalju karijeru nastavila je u New Moment New Ideas Company-jednoj od najkreativnijih agencija za totalne komunikacije na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Učestvovala je u stvaranju mnogih srpskih brendova i negovanju i unapređenju odnosa sa javnošću za brojne domaće i internacionalne klijente. Bila je direktor New Moment PR agencije i izvršni direktor Beogradskog festivala novih ideja koji je bio posvećen razvoju kreativnih industrija u Srbiji. Na Fakultetu političkih nauka predavala je izborni predmet Odnosi sa javnošću ( 2008. i 2009. godine) da bi potom prešla na Akademiju za diplomatiju i bezbednost gde će sama osmisliti i voditi predmet Veštine kreativnog mišljenja (2009, 2010, 2011.), kojim je po prvi put kreativnost postala deo kurikuluma jedne visokoškolske ustanove u Srbiji. Na poziv jednog od najvećih svetskih mislilaca prof.dr Edvarda de Bonoa postaje njegov student i izučava tehnike za unapređenje kreativnosti a potom postaje i jedan od njegovih predavača. Danas ima svoju agenciju Whole in one communications, radi kao predavač na programu novinarstvo i kreativno mišljenje u Lekart edukativnom centru i glavna je i odgovorna urednica "Aha" magazina za kreativniji život. Malo je ljudi kod nas koji novinarski poziv shvataju na pravi način, a ona je sigurno jedna od njih. U prvom planu su kreativni ljudi, važni događaji, društveni problemi. Dobar novinar je tu da predstavi priču vrednu pažnje, priču koja će makar u jednom čoveku izazvati neki "klik", preokret na dobro, na najbolje, onu koja će motivisati na dobra dela. "Aha" magazin nas redovno inspiriše, a sa glavnom urednicom, Anitom Lazić, razgovarali smo upravo o kreativnosti, ljubavi, inspiraciji, radu sa mladim ljudima, važnosti edukacije, "Aha" magazinu i novinarstvu.

 U vremenu instant popularnosti i prilično pomerenih vrednosti entuzijastično ste pokrenuli magazin koji se bavi kreativnošću, kulturom i umetnošću življenja. Koliko je hrabrosti bilo potrebno da se odlučite na takav korak i da li ste isprva verovali da će magazin naići na tako pozitivne reakcije?

- Nikada me nije zanimalo da idem linijom manjeg otpora, ili, što bi danas rekli neki mladi ljudi koji dolaze kod mene sa željom da rade u mom timu, "nizvodno". Danas je to "plivanje nizvodno" , kuda te trendovi vode, mantra za život. Ja sam uvek volela i volim da se uhvatim nečega što nije jednostavan zadatak, što je plemenito i inspirativno, da pomeram pre svega sopstvene granice u poslu, a onda, ako to pokrene i neke mlade ljude, to je za mene najveća radost i satisfakcija.

Šta je najlepše u Vašem poslu glavnog i odgovornog urednika ovog jedinstvenog magazina?

- Meni je u mom poslu sve lepo. Spadam u privilegovane. Jedva čekam da se probudim da dođem u kancelariju da radim. Jedan francuski modni kreator je jednom izjavio da je za njega njegov posao- njegov ljubavnik. Mogla bih da potpišem ovu sentencu. Osećam veliku strast prema svom poslu i volim da budem uključena u svaki segment stvaranja magazina koji sam uz podršku mog malog kreativnog tima osmislila od belog lista papira i na to sam vrlo ponosna. Od izbora sagovornika, tema, kreiranja koncepta za fotografisanje, editorijale, osmišljavanja reklama specijalno za naš magazin, dizajna stranica pa sve do izbora papira na kome će se štampati i samog procesa štampe koji pratim i nadgledam od tabaka do tabaka.

Pokrenut je i portal "Aha" magazina. Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

- Danas je sve digitalno. Bilo je prirodno da posle štampanog izdanja pokrenemo i portal, ali on je ipak samo "ulaznica" za štampano izdanje koje je poseban estetsko-vizuelni doživljaj, sa željom da ga kao knjigu čuvate na policama jer se svakom broju možete vraćati i posle više meseci, bar je to naša misija i cilj kojem težimo. Kada smo pokretali štampani magazin, bilo je mnogo skeptika, jer je štampa, posebno tabačna, veoma skupa, ali smo želeli da vratimo dostojanstvo štampanim magazinima i pisanoj reči, da napravimo iskorak u odnosu na sve ono što trenutno možete da vidite na kioscima. Sada uz štampano izdanje koje je dvomesečno, razvijamo portal koji bi trebalo da postane mnogo življi, dinamičniji i neka vrsta otvorene platforme za mlade kreativce da njihov rad bude vidljiviji, kao i mesto inspiracije jer kreativnost ne bi trebalo da bude samo privilegija umetnika i rezervisana samo za retke trenutke- ona treba da se dešava svakodnevno u načinu na koji postavljate sto, pretvarate staru stvar u novu i upotrebljivu, pravite kolače ili osmišljavate svoje putovanje.

Napisali ste knjigu "Kreativnost- priča koju pričamo sami sebi". Da li smatrate da je kreativnost urođeni dar ili se ona ipak može naučiti i razvijati?

- Postoji nešto što se zove prirodni potencijal i kao u sportu, ima veze sa prirodnom predispozicijom za , na primer, likovne umetnosti ili ples, ima veze sa razvojem sinapsi u ljudskom mozgu... Međutim, danas je dokazano da je kreativnost moguće razvijati- svesno, planski, sistematski i da svaki čovek, ako želi, može da nauči da bude kreativniji nego što jeste. Slično kao kada učite da igrate tenis ili ovladavate bilo kojom drugom veštinom- ako vežbate, bićete mnogo bolji u tenisu nego ako ništa ne radite po tom pitanju. To međutim, ne znači da ćete ako vežbate biti Novak Đoković ( jer se vrhunska kreativna dela i dalje dešavaju veoma retko), ali ćete sigurno biti bolji nego ako uopšte ne vežbate. Sticajem okolnosti, ja sam imala privilegiju da pre više od deset godina upoznam rodonačelnika učenja kreativnosti kao veštine ljudskog uma, prof. Edwarda De Bona ( profesor koji je predavao na Oksfordu, Kembridžu, ima svoje Univerzitete širom sveta od Venecuele do Novog Zelanda) i vremenom postanem najpre njegov učenik, a kasnije i trener njegovih tehnika za razvoj kreativnog mišljenja- tako da ne samo da verujem da se kreativnost može usavršavati nego se i profesionalno već osam godina bavim podučavanjem metoda i tehnika za razvoj kreativnosti top menadžera velikih kompanija i institucija, kao i mladih ljudi u edukativnom centru Lekart.

Na koji način birate teme i ličnosti koje će se naći na stranicama "Aha" magazina?

- "Aha" magazin ima zadatak da mapira i u medijski prostor stavi sve kreativce koji konstruktivno rade na tome da svojim idejama i kreativnošću dodaju vrednost kako sredini u kojoj žive, tako i svojoj struci, industriji u kojoj rade. To je moj primarni kriterijum- trudim se da napravim balans i da među njima bude i onih koji su već afirmisani, dokazani u svom kreativnom radu poput Mire Bobić Mojsilović, Ramba Amadeusa, Masima Savića, Vladimira Pištala, Zorana Kesića, Marte Jovanović, itd. , ali i uvek mladih kreativaca koje mi otkrivamo i čiji rad predstavljamo i promovišemo.

U Lekart edukativnom centru jedan ste od predavača na programu novinarstvo. Čemu prevashodno nastojite da naučite polaznike?

- Novinarska profesija je degradirana. Reči nisu naivne, da parafraziram našeg umnog Andrića: "rečima se sve može izbrisati iz života i vratiti u život". Učim ih, pre svega, pismenosti. Novinarskim formama i žanrovima. Inspirišem ih da tragaju za vlastitim kreativnim izrazom, sopstvenim, "autorskim" glasom. Trudim se da ih inspirišem da čitaju, da budu gladni znanja i doživljaja, da proširuju svoj vokabular. Učim ih i principima uspešnog komuniciranja, kako da sa minimumom reči postignu maksimalan efekat. Učimo i zaboravljeno umeće dijaloga, jer smo svi zarobljeni u vlastitom samozaljubljenom cvrkutu često nesposobni da istinski čujemo drugu stranu.

Edukativni centar Lekart, dokaz je, između ostalog, da još uvek ima mladih ljudi koji imaju volju da upoznaju sebe, proširuju svoje granice, ostvare se kroz neki vid umetničkog izražavanja i krenu pravim putem. Šta biste poručili mladim ljudima koji možda još uvek nisu uspeli da pronađu sebe i odluče se za svoj budući životni poziv?

- Branislav Lečić i ja smo i pokrenuli ovaj edukativni centar pre tri godine sa osnovnom idejom da je za mlade ljude sasvim ok da lutaju, da su nesigurni, da se traže, da su zbunjeni , neshvaćeni i da želimo da im omogućimo jedan prostor gde će znati da su bezbedni u svemu tome i da je to neko vreme provedeno u Lekartu - vreme koje će posvetiti otkrivanju sebe, svojih istinskih potencijala, slabosti i snaga, strasti, vreme za centriranje svog unutrašnjeg kosmosa kako bi budni, svesni i centrirani ( tako da su u sebi pronašli tačku oslonca) mogli da se bave svojom budućom profesijom. Umetnički alati su tu samo sredstva. Gluma, pevanje, ples, pa i novinarstvo, je samo sredstvo. Neće svi ti mladi ljudi sutra biti pevači, plesači, glumci, novinari, ali će ( a to je naučno dokazano, postoje brojne evropske i svetske studije koje to potvrđuju) sigurno biti bolji u svojoj profesiji šta god budu radili. A neki od njih će zaista i postati profesionalni glumci, pevači, plesači, novinari- naše kolege.

Poručila bih im- samo hrabro napred. Nemojte biti čekači. Ne čekajte da vam neko pomogne, da vas se neko seti, pozove, idite u susret prilikama. Ako nemate posao, osmislite ga sami sebi. Najvažnija je disciplina i istrajnost, kao i volja da se uči.

Ko su ljudi koji Vas inspirišu? 

- Nedavno su mi bili mladi ljudi, studenti koji su pokrenuli projekat Kulturiranje- jedna odlična ideja je gerila akcijom pokrenula ljude...zar to nije inspirativno? Svako ko živi od sopstvene kreativnosti za mene je inspiracija.