Bilo da ste od onih koji sastavljaju spisak novogodišnjih odluka, tj. svega onoga što planirate da uradite, vidite, promenite i ostvarite u godini koja dolazi i zapisujete šta ste postigli u ovoj koju polako ispraćamo, ili od onih koji to nikada ne rade, sigurno, bar na neki način, sumirate postignuća i sve što vam je donela godina na izmaku. I ne sumnjam da uvek dođete do zaključka da je nešto trebalo da uradite drugačije ili da se zbog nečega kajate, dok ste, s druge strane, na nešto drugo izuzetno ponosni ili do odluke da naredna godina bude "vaša", i da sve "ispravite".
Ne u svim, ali u ovakvim situacijama mi se čini da se rečenica "Pravi planove da ti se Bog smeje" ispostavlja kao i više nego tačna. Ako bilo šta želimo da menjamo, moramo skupiti hrabrost i učiniti to SADA i ODMAH. Svako odlaganje vodi ka novom odlaganju. Kao po pravilu. Dan kada ispraćamo staru i dočekujemo novu godinu samo je dan kao i svaki drugi. Možda je nešto svečaniji i provodimo ga u krugu ljudi koje volimo, ludo se zabavljujući.Prvi januar nam i neće baš doneti neke značajne promene ukoliko ih ne donesemo sami.
Ipak, mislim da bi praznični dani trebalo da budu rezervisani za one koje volimo, a ne za donošenje krupnih odluka. Za njih svakako imamo čitavu godinu. Zabrinjavajuća je činjenica da je odjednom postalo sramota pokazivati emocije, čak i najbližima. Ljudi se čude ako se na sred ulice srdačno pozdravite ili jako zagrlite nekog koga volite. Da ne pričam o tome što se u porodičnim odnosima "volim te" podrazumeva. Sve manje smo upućeni jedni na druge. Zaboravljamo da iza nas ostaju samo sećanja ljudi o tome kakvi smo ljudi bili, koliko smo voleli, poštovali, davali energije , vremena i emocija. To je sve što se na kraju računa. Na kraju svih godina i našeg postojanja.
Šta god da ste tokom ove godine dobro ili loše uradili, ukoliko imate kraj sebe ljude sa kojima ste sve to mogli da podelite, da se smejete i plačete, radujete i ćutite, možete sebe smatrati uspešnim. Ukoliko ste stvorili neka nova prijateljstva, uspešno sačuvali stara, zavoleli nekoga, uradili nešto lepo za sebe i druge, sigurno vam ni jedan dan i trenutak nije prošao "tek tako". Sigurno je svaki trenutak vredeo. Trebalo bi da budete beskrajno zahvalni životu na tome.
Nikad ne delim godinu na uspehe i neuspehe, već pamtim lepe i manje lepe trenutke. Zapravo, nastojim da pamtim samo one najlepše. Trenuci čiste radosti sa prijateljima, dobre knjige, filmovi, buđenja kraj voljene osobe, svi trenuci koje delim sa porodicom, dovoljni su razlozi da budem sasvim zadovoljna godinom koju ispraćamo i zahvalno poželim još jednu takvu.
Tokom praznika nas ništa ne sprečava da budemo upućeni jedni na druge, da darujemo, ne samo novogodišnje poklone, već i osmehe, podršku, zagrljaje, poljupce.... da delimo ljubav. I zato- ako bilo šta odlučujete, odlučite da ljudima koji su vam važni pokazujete ljubav i poklanjate im je svakog dana u godini, bez izuzetka. I ostanite dosledni toj odluci!
Ne u svim, ali u ovakvim situacijama mi se čini da se rečenica "Pravi planove da ti se Bog smeje" ispostavlja kao i više nego tačna. Ako bilo šta želimo da menjamo, moramo skupiti hrabrost i učiniti to SADA i ODMAH. Svako odlaganje vodi ka novom odlaganju. Kao po pravilu. Dan kada ispraćamo staru i dočekujemo novu godinu samo je dan kao i svaki drugi. Možda je nešto svečaniji i provodimo ga u krugu ljudi koje volimo, ludo se zabavljujući.Prvi januar nam i neće baš doneti neke značajne promene ukoliko ih ne donesemo sami.
Ipak, mislim da bi praznični dani trebalo da budu rezervisani za one koje volimo, a ne za donošenje krupnih odluka. Za njih svakako imamo čitavu godinu. Zabrinjavajuća je činjenica da je odjednom postalo sramota pokazivati emocije, čak i najbližima. Ljudi se čude ako se na sred ulice srdačno pozdravite ili jako zagrlite nekog koga volite. Da ne pričam o tome što se u porodičnim odnosima "volim te" podrazumeva. Sve manje smo upućeni jedni na druge. Zaboravljamo da iza nas ostaju samo sećanja ljudi o tome kakvi smo ljudi bili, koliko smo voleli, poštovali, davali energije , vremena i emocija. To je sve što se na kraju računa. Na kraju svih godina i našeg postojanja.
Šta god da ste tokom ove godine dobro ili loše uradili, ukoliko imate kraj sebe ljude sa kojima ste sve to mogli da podelite, da se smejete i plačete, radujete i ćutite, možete sebe smatrati uspešnim. Ukoliko ste stvorili neka nova prijateljstva, uspešno sačuvali stara, zavoleli nekoga, uradili nešto lepo za sebe i druge, sigurno vam ni jedan dan i trenutak nije prošao "tek tako". Sigurno je svaki trenutak vredeo. Trebalo bi da budete beskrajno zahvalni životu na tome.
Nikad ne delim godinu na uspehe i neuspehe, već pamtim lepe i manje lepe trenutke. Zapravo, nastojim da pamtim samo one najlepše. Trenuci čiste radosti sa prijateljima, dobre knjige, filmovi, buđenja kraj voljene osobe, svi trenuci koje delim sa porodicom, dovoljni su razlozi da budem sasvim zadovoljna godinom koju ispraćamo i zahvalno poželim još jednu takvu.
Tokom praznika nas ništa ne sprečava da budemo upućeni jedni na druge, da darujemo, ne samo novogodišnje poklone, već i osmehe, podršku, zagrljaje, poljupce.... da delimo ljubav. I zato- ako bilo šta odlučujete, odlučite da ljudima koji su vam važni pokazujete ljubav i poklanjate im je svakog dana u godini, bez izuzetka. I ostanite dosledni toj odluci!
Нема коментара:
Постави коментар