Intervju: Vesna Dedić: " I dalje verujem u to da ljubav ne zaobilazi one koji umeju da vole, sreća one koji umeju da joj se raduju i uspeh one koji umeju da misle!"

Pored toga što svake nedelje uživamo gledajući njenu emisiju "Balkanskom ulicom" na RTS-u, Vesna Dedić je i neko ko se već nekoliko godina uspešno bavi pisanjem i neko uz čije se romane smejemo i plačemo, prepoznajemo, volimo i patimo, trudimo da sagledamo svoj život i preispitujemo svoje emocije. Pre desetak dana, pojavio se njen novi roman "Ničija", koji je već, sudeći po porukama koje Vesna svakodnevno dobija od svojih čitalaca i fotografijama na društvenim mrežama pobrojao simpatije i izabrao bujicu različitih emocija.














Nedavno je izašao Vaš novi roman "Ničija". Koliko ste zadovoljni prvim rekacijama čitalaca?









- Zadovoljnija nego što sam očekivala. Iskreno, znala sam da sam napisala dobar roman koji će čitateljke čitati u jednom dahu i u kojem će svaka pronaći deo sebe. Nisam očekivala da na njih ostavi toliko jak utisak da svakog dana preko društvenih mreža dobijam stotine pisama o tome koliko im je značio roman. Čujem i da ga drugarice jedna drugoj kupuju kao podsticaj da se "dignu".







U svakom romanu pratite životni put svojih junakinja od trenutka kada su, na neki način, započele nov život, kada su na početku svog životnog puta do trenutka kada u nekim zrelijim godinama sagledavaju svoju prošlost. A koliko se Vesna Dedić koja je kao devetnaestogodišnjakinja zakoračila Balkanskom ulicom razlikuje od Vesne Dedić danas?









- Bolja sam nego što sam bila. I sebi i drugima. Kada sam došla, mislila sam da sam pametna, obrazovana, vredna i da me čeka samo lepo u životu. I mnogo sam patila kada sam shvatala da neke stvari ne zavise od mene već od sreće, drugih ljudi, nepotizma, licemerja. Nisam za sve ove godine naučila da igram prljave igre, ali sam naučila da na nogama podnosim nokaute.
















Jedna od poruka romana "Ničija" jeste i ta da bi uvek trebalo najpre da budemo svoje, zadovoljne sobom, da radimo na sebi i da radimo sve ono što nas ispunjava umesto da se neprekidno trudimo da ispunjavamo očekivanja drugih. Postoje li neke male stvari koje bi trebalo svakodnevno da učinimo za sebe?









- Postoje. Da procenimo šta nas to čini apsolutno srećnim i da to uradimo svakog dana. Mene najviše opuštaju razgovori sa Lenkom i svakog dana ili ručak ili večeru provedemo u dugom razgovoru.









Do sada ste objavili osam romana. Da li ste pišući svoje romane, razgovarajući i konsultujući se sa stručnjacima iz različitih oblasti, razgovarajući sa svojim čitaocima, naučili nešto novo o sebi, životu, ljubavi? Da li verujete da ćete svoj najbolji roman tek napisati? 









-Posle rada na pripremi romana i završetka pisanja uvek sam upoznavala neki novi deo sebe. Analizirajući svoje junakinje, naravno da analiziram sebe. Ne znam da li ću tek napisati svoj najbolji roman, ali znam da će svaki naredni biti mudriji. Meni godine lete i ja od te mudrosti neću moći mnogo da imam jer život nema popravni. Ali, mlađim čitateljkama znam da su i sada i da će tek moji romani biti važno štivo.









Činjenica je da su se ljudi u današnjem svetu pomalo otuđili, čini se da je sve manje emocija i topline u svim međuljudskim odnosima. Šta je, prema Vašem mišljenju, razlog usamljenosti i straha od emotivnog vezivanja?









- Mislim da kćerke ne žele da ponavljaju sudbinu svojih majki. Nagledale su se suza i besmislenog ugađanja muškarcima i sada se prosto plaše da se nekom predaju cele.










Neretko pišete o emotivnim odnosima u kojima ljubav počinje da umire, o osećanjima ljudi koji su se nekada beskrajno voleli, ali su te emocije, iz različitih razloga, vremenom počele da iščezavaju. Da li ljubav ima rok trajanja ili to zapravo imaju samo strast i zaljubljenost?







- Ništa nema rok trajanja, sve može biti večito, naročito ljubav. Promenljivi su samo karakteri i psihička stanja. Takve promene neki parovi prođu bezbolno, a neki prosto ne mogu da vole promenjenu osobu. I ne treba ako im ne prija. 







U mnogim situacijama danas čini se da su naši roditelji "pogrešili" u našem vaspitavanju jer su se vreme, okolnosti i čitav sistem vrednosti u odnosu na Vaše, pa i odrastanje nekih mađih generacija, drastično promenili. Na koji način Vi vaspitavate svoju kćerku, šta je ono najbitnije što bi trebalo da nauči, da li mislite da bi možda u nekim situacijama trebalo da bude drugačija od Vas?







- Ja sam joj dala mnogo ljubavi i pokazala šta sve u životu postoji. Ona će sama u odnosu na svoju meru sreće da oseti šta i kako u određenim situacijama. Svaki čovek je kosmos za sebe.











Šta mislite o rečenici koju izgovara glavna junakinja jednog od Vaših romana: " Ljubav ne zaobilazi one koji umeju da vole, sreća one koji umeju da joj se raduju i uspeh one koji umeju da misle?







-  Ja pišem romane i moje junakinje izgovaraju ono što ja mislim. Ova rečenica je primer. Zaista u to verujem. Mnogo puta me stvarnost demantovala, ali ja i dalje verujem.









U čemu pronalazite sreću i inspiraciju u okviru mikrokosmosa?







-U veri u sebe, svoje dete i svoje najbliže prijatelje.