Istorijski gledano, mi smo se obično oslanjali na nove ideje do kojih su dolazili talentovani pojedinci. Jedna od uvreženih predrasuda vezanih za kreativnost jeste da je kreativnost isključivo stvar talenta. Da se neki ljudi prosto rađaju kao kreativni ( "dar od Boga" ili "genetska predodređenost") i da ništa ne možemo da učinimo da to promenimo. Zbog toga je trebalo da prođe puno vremena da neko počne da razmišlja o konkretnim metodama i putevima za dolazak do novih ideja.
Naučno je dokazano da razlika između kreativnih i nekreativnih ljudi pre počiva u blokatorima koji onemogućavaju kreativno mišljenje i pesimističnom stavu "ja nisam kreativan", nego u razlici u inteligenciji i načinu mišljenja.
Bilo da su interni ili eksterni, većina blokatora nastaje učenjem. Pikaso je tvrdio da su sva deca kreativna, ali da je problem kako očuvati kreativnost kada počnu da se socijalizuju i uče. Blokatori mogu poticati iz porodice, šire zajednice, obrazovne sredine, poslovne organizacije... Najočigledniji blokator novih ideja jeste prosta navika- to su ustaljeni obrasci razmišljanja i standardni odgovori.
Od detinjstva učimo da posmatramo stvari na određeni način. Percepcija svakog čoveka zasnovana je na njegovim jedinstvenim doživljajima, interesovanjima i vrednostima. Zahvaljujući tim perceptivnim obrascima. mi brzo donosimo odluke i izvlačimo brze zaključke, umesto da se bavimo različitim alternativama.
Zatim, tu su i strah da se bude drugačiji i konformizam. Svet je grešan prema neobičnima. Uvek je najteže onima koji nisu nikome slični. Škole nas uče da je maštanje gubljenje vremena i da treba verovati razumu i logici. A veliki Dostojevski lepo kaže: " Kada bi sve bilo razumno, ništa se ne bi dogodilo."
Samopouzdanje se uči. Niko se nije rodio sa samopouzdanjem. Stepen samopouzdanja mnogo govori o načinu na koji je osoba podizana i obrazovana. Mnogi kreativci na prvi pogled izgledaju kao veoma samopouzdani. Ali iza te spoljne maske krije se velika nesigurnost. To je zbog toga što u kreativnom poslu stalno počinjete iz početka.
Ili, kako je to još Hemingvej zapisao o piscima, " svi smo mi početnici u zanatu u kome još niko nije postao ekspert!" A jedan drugi veliki kreativac Čarli Čaplin rekao je: " Svi smo mi amateri. Ne živimo dovoljno dugo da bismo stasali u nešto drugo!"
IZVOR: "Kreativnost-priča koju pričamo sami sebi" (Beograd, 2012.) Anita Todorović
Naučno je dokazano da razlika između kreativnih i nekreativnih ljudi pre počiva u blokatorima koji onemogućavaju kreativno mišljenje i pesimističnom stavu "ja nisam kreativan", nego u razlici u inteligenciji i načinu mišljenja.
Bilo da su interni ili eksterni, većina blokatora nastaje učenjem. Pikaso je tvrdio da su sva deca kreativna, ali da je problem kako očuvati kreativnost kada počnu da se socijalizuju i uče. Blokatori mogu poticati iz porodice, šire zajednice, obrazovne sredine, poslovne organizacije... Najočigledniji blokator novih ideja jeste prosta navika- to su ustaljeni obrasci razmišljanja i standardni odgovori.
Od detinjstva učimo da posmatramo stvari na određeni način. Percepcija svakog čoveka zasnovana je na njegovim jedinstvenim doživljajima, interesovanjima i vrednostima. Zahvaljujući tim perceptivnim obrascima. mi brzo donosimo odluke i izvlačimo brze zaključke, umesto da se bavimo različitim alternativama.
Zatim, tu su i strah da se bude drugačiji i konformizam. Svet je grešan prema neobičnima. Uvek je najteže onima koji nisu nikome slični. Škole nas uče da je maštanje gubljenje vremena i da treba verovati razumu i logici. A veliki Dostojevski lepo kaže: " Kada bi sve bilo razumno, ništa se ne bi dogodilo."
Samopouzdanje se uči. Niko se nije rodio sa samopouzdanjem. Stepen samopouzdanja mnogo govori o načinu na koji je osoba podizana i obrazovana. Mnogi kreativci na prvi pogled izgledaju kao veoma samopouzdani. Ali iza te spoljne maske krije se velika nesigurnost. To je zbog toga što u kreativnom poslu stalno počinjete iz početka.
Ili, kako je to još Hemingvej zapisao o piscima, " svi smo mi početnici u zanatu u kome još niko nije postao ekspert!" A jedan drugi veliki kreativac Čarli Čaplin rekao je: " Svi smo mi amateri. Ne živimo dovoljno dugo da bismo stasali u nešto drugo!"
IZVOR: "Kreativnost-priča koju pričamo sami sebi" (Beograd, 2012.) Anita Todorović
Нема коментара:
Постави коментар