Kako umetnici stvaraju MAGIJU na sceni?

Ovo je tema o kojoj sam želela da pišem još u aprilu. Ali, uvek se nekako nametne nešto značajnije, nešto što bih radije podelila sa svima vama...  Ipak, nisam zaboravila trenutke koji se svakom ljubitelju umetnosti urežu u pamćenje i ušunjaju u srce, a to su trenuci kada umetnici na gledaoca prenesu magiju koju stvaraju na sceni. Sigurno mnogo vole svoj posao, pomislim u nekim trenucima... Ali ne, nije to pravi odgovor. Umetnost je za njih sigurno više od posla, profesije... veliki umetnici umetnost poistovećuju sa životom. Sve sam sigurnija u to.

Moram priznati da sam pozorište poslednji put posetila u junu 2014. godine, kada sam gledala predstavu „Ana Karenjina“  u Madlenianumu. Kasnije sam, što zbog obaveza i manjka slobodnog vremena, što zbog činjenice da sam bila posvećena nekako više drugima nego sebi, malo zanemarila pozorište. Sve do prošog meseca, tačnije do 8. aprila kada sam prisustvovala otvaranju Doma kulture u svom gradu. To je nekako bio poseban dan za koji sam odmah znala da ću nekako morati da ga „zabeležim“ i sačuvam. No, vratimo se umetnosti.

Tom prilikom, gostovala je kabare predstava „Dobra stara vremena“ Pozorišta na Terazijama , te smo uživali u glumi i pesmi  velikana srpskog glumišta Radeta Marjanovića, Tanje Bošković i Ljiljane Stjepanović.

Zanimljivo je posmatrati taj neverovatni spoj umetnosti- književnosti, glume, igre i pevanja , kako se lagano pretvaraju u sve ono što zapravo čini život- smeh, suze, nostalgiju, radost, želju, sećanja, prolaznost, ljubav... Nadahnjujuće je videti na sceni ljude koji žive svoju umetnost svakim delom svog bića, ljude čiji pokreti ocrtavaju njihova osećanja i želju da žive kroz umetnost, ljude u čijem glasu jasno osećate ljubav za sve vas koji ste tu, ali pre svega ljubav za umetnost i za sadašnji trenutak u kom se čarolijom glume stvara magija na sceni .... Neverovatno je i kako, ukoliko ste ranije imali priliku da čitate tekstove, osećate prisustvo pisaca i kao da se na neki način, vreme vratilo unazad...ili, još bolje rečeno, kao da je stalo...zauvek.

Ta magija scene sa neverovatnom lakoćom prelazi na publiku stvarajući fantastičan nalet nadahnuća i pozitivne energije. Sumnjam da je iko izašao iz sale bez osmeha na licu i da nije bar malo bogatiji za još jedan trenutak čiste radosti koja je potrebna našoj duši. Duša se hrani umetnošću.  I zbog toga su nam kultura i umetnost potrebne svima. Bilo da želite da lakše „podnesete“ svakodnevicu ili da hranite svoj duh kvalitetnim sadržajima.

Zbog toga što češće posećujte pozorišta, muzeje, galerije. Iskoristite svaki takav trenutak.  Kako bismo menjali svet, uvek moramo početi od sebe, zar ne? Zašto ovo leto, pored odlaska na letovanje , sunčanja na bazenima i izlazaka sa prijateljima, ne biste pronašli malo vremena da ispratite i zanimljiva kulturna dešavanja u svom gradu? Sigurna sam da se nećete pokajati.

Srdačno,

Vladica Mi