Deset sigurnih znakova da ste na dobrom putu ka USPEHU

Svi želimo da u nečemu budemo uspešni i posebno se istaknemo i svakako svi i posedujemo određeni dar na kome bi trebalo da radimo i potom ga predstavimo svima.Evo načina kako da znate da ste na dobrom putu ka ostvarenju svojih ciljeva:

 NAUČILI STE DA PRIHVATITE KRITIKU

Veoma je važno da naučite da prihvatite konstruktivnu kritiku i radite na tome da promenite ono što nije dobro. Stalno usavršavanje je prvi i osnovni preduslov bilo kakvog uspeha, a usavršavanja nema bez spremnosti na promene i kompromise. Morate znati da nije najvažnije "biti u pravu", već raditi na tome da budete najbolji i važno je da budete spremni da učite od onih koji su to već postigli.

SVAKODNEVNO RADITE NA SEBI

Ukoliko svakog dana imate utisak da ste tog dana uradili makar i najmanju stvar koja će vas približiti svom cilju, znajte da ste na dobrom putu ka uspehu. Često su to i sitnice na koje i ne obraćamo pažnju kao što je čitanje knjige, magazina, tekst na nekom portalu, dokumentarna emisija, predstava, film, čak i razgovor sa kolegama. Važno je da ste uvek "u tome" na čemu radite i da se čak i najsitnijim koracima približavate osobi kakva želite da postanete. Jer, ne zaboravite: ono ste što mislite da možete biti, a i nije važna kolike korake pravite, sve dok koračate.

TRUDITE SE DA BUDETE INFORMISANI U SVOJOJ OBLASTI

Prikupljate informacije i upijate znanja kojih vam nikad nije dovoljno! Sasvim je u redu da uvek imate utisak da ne znate sve i da bi trebalo još uvek da učite. To je sasvim normalno. Protok informacija je neverovatno brz, sve napreduje i neophodno je da uvek budemo u korak s vremenom. Učićete u hodu, ali ukoliko ste svesni onoga šta dobro znate, isto koliko i onoga što još uvek ne znate najbolje, sigurno ste na dobrom putu.

VERUJETE U SEBE UPRKOS PREPREKAMA

Znate da je neminovno da nailazite na probleme i prepreke, ali to što ste spremni da ih rešavate suočavajući se sa svim izazovima koje život postavlja pred vas, znači da ćete imati uspeha. Ne postoji put posut isključivo ružinim laticama. Naročito put do trajnog uspeha (kome bi trebalo da težite) nije jednostavan.

ZNATE DA NEĆETE USPETI PREKO NOĆI

Potrebno je mnogo uloženog rada, neprospavanih noći i verovanja da biste uspeli i da bi ono što radite bilo prepoznato kao kvalitetno i prihvaćeno. Ukoliko ste svesni toga, radite na sebi i ne prestajete da verujete uprkos teškoćama, svakako ćete ostvariti svoje snove!

NE PLAŠITE SE DA SANJATE VELIKE SNOVE

Ako ste ikada čuli da ćete znati da ste na dobrom putu ukoliko vas vaši ciljevi, tj. snovi pomalo i plaše, verujte, zaista je tako! I to je potpuno prirodno. Baš ono što nam izgleda nemoguće može postati stvarnost ukoliko se usudimo da u to zaista poverujemo. Dobro je sanjati velike snove i dobro je maštati, naravno, ukoliko pritom i radimo i svim srcem verujemo!

POSTOJI SVRHA U ONOME ŠTO ŽELITE DA POSTIGNETE

Nije fraza da ukoliko imate neki "viši cilj" tj. želite da nešto ostvarite kako biste kroz to doprineli svom okruženju, ljudima uopšte, kao i tome da delić sveta u kom živite učinite makar malo boljim mestom za sve, čitav kosmos će vam pomoći da u tome i uspete! Cilj zaista ne bi trebalo da bude "sebičan", moramo biti spremni da delimo ukoliko želimo da dobijamo!

NE UPOREĐUJETE SE SA DRUGIMA

Ako umete da se radujete tuđim uspesima neopterećeni upoređivanjem sa uspešnijim ljudima, sigurno ste na dobrom putu. Moramo biti svesni da svako od nas ima svoj put i apsolutno ni jedan put nije jednostavan. Svako se na svoje načine bori ili se već izborio za mesto koje ima. Važno je samo da istrajemo i ne odustanemo nikada. Verujte da su i ljudi kojima nekad možda pozavidite na uspehu, prošli kroz milion prepreka i teških situacija pre nego što su se našli na mestu na kom su danas.

ZNATE DA NAGRADITE SEBE ZA "MALE USPEHE"

Da bismo ostvarili onaj najveći san, potrebno je da uspešno savladamo mnogo "malih" koraka. Za svaki uspeh pohvalite i nagradite sebe. Omiljenim kolačem, čokoladom, izlaskom sa prijateljima, izletom ili kratkim putovanjem. To nam pomaže da nikad ne zaboravimo koliko vredimo i da osvestimo koliko je zapravo važno da pre svega volimo i podržimo SEBE na svom putu uspeha.

ZAHVALNI STE NA SVEMU ŠTO IMATE

Važno je da svakoga dana budemo od srca zahvalni na svemu onome što nam je život već podario. A podario nam je sigurno mnogo toga. Možda postoji sto stvari koje smo zaslužili, ali nismo dobili, ali , verujte, postoji milion onih koje smo dobili, a možda i nismo zaslužili. Da bismo ostvarivali velike snove, moramo naučiti da budemo ZAHVALNI, naravno, težeći uvek novim ciljevima.

Naučite da se fokusirate na pozitivno!

Bezbroj puta smo doneli zaključak kako živimo u vremenu u kom smo više nego ikada "zatrpani" gomilom informacija koje se smenjuju iz minuta u minut. U tom haosu nije lako napraviti selekciju istih i znati da smo napravili dobar izbor. Navodno, moramo 'biti u toku' sa svim dešavanjima ( i važnim i nevažnim) , 'moramo' posredno ili neposredno biti uključeni u sva moguća društvena, politička, estradna dešavanja. O društvenim mrežama da ne govorim. Ono što nije objavljeno na društvenim mrežama, nije se ni dogodilo. I naravno da pod tim pritiskom nije lako fokusirati se na pozitivno i dobro. Kako i da razmišljamo o pozitivnom, kad i ne stižemo da se bavimo sobom?

Da li ste nekada razmišljali o tome kako bi bilo da se "isključite" iz svega makar na 24 časa? Da uživate uz dobru knjigu i čašu vina, da uživate u vikendu na planini ili na moru bez potrebe da fotografije koje napravite odmah postavite na Instagram, da šetate dišući punim plućima bez potrebe da proverite notifikacije na Facebook-u ili mejl, da kažete sebi da danas ne morate da se javite baš na svaki poziv i odgovorite na svaku poruku i da je zaista nebitno šta novine pišu o nekim "estradnim umetnicima"?

Ne tvrdim da nas društvene mreže sprečavaju da uživamo u životu i vidimo pozitivno u svemu, ali nas definitivno zatrpavaju nepotrebnim informacijama koje nam krče put do samospoznaje, sreće, ljubavi, pa i slobode. Zar je toliko bitno da neko "lajkuje" naš način života? Zar je važnije da se nekome sviđa nešto naše i da se neko divi nečemu što trenutno radimo od našeg sopstvenog osećaja sreće dok to nešto radimo?

Tek kada se oslobodimo viška informacija, potrebe da budemo prisutni u nekom imaginarnom, virtuelnom svetu, a samim tim i podsvesne potrebe da se dopadnemo, krenućemo na put spoznaje o onome što je zaista važno. A što verovatno već imamo. Samo... ne vidimo. Ne stižemo da primetimo.

Naravno da je neophodno da znamo šta se dešava oko nas, da imamo kritički pristup i svoje mišljenje, da budemo svesni trenutka u kom živimo, ali ako nam samo to oduzima svu pažnju i energiju, vremenom ćemo se osetiti zaista iscrpljenim i nesrećnim. Loše stvari će se uvek dešavati. Teško da to možemo da sprečimo. Ali, svoj mikrokosmos smo uvek u mogućnosti da uredimo i ispunimo sadržajima koji nas inspirišu.

Istina je da stanje u kulturi nije najsjanije, ali pozorišta rade i niko vam ne brani da ih ponekad posetite; koncerti kvalitetnih izvođača su i te kako posećeni; knjige vas čekaju u svim bibliotekama i knjižarama; dobri filmovi se još uvek snimaju i kvalitetnog tv programa još uvek ima, samo ako umete da izaberete i pronađete. Naravno, ima na svakom koraku i čarobnih predala u prirodi u kojima možete uživati sami ili sa prijateljima. I još pregršt je lepih stvari koje su nam na raspolaganju svakog minuta, svakog sata, svakog dana. Neki talentovani ljudi pišu, imaju blogove, slikaju, glume, pevaju... čine sve da ovaj svet učine lepšim i plemenitijim mestom. Odakle onda nama pravo da se "zatvorimo" u neki svoj svet tuge i jadikovanja?

Ponoviću bezbroj puta ponovljeno: ne možemo menjati svet, ali možemo sebe. Ne možemo sprečiti negativne stvari, ali možemo sebi i svom okruženju život učiniti prelepim, možemo od sopstvenog života stvarati umetnost i ljubav. Možemo ličnim primerom pokazati da može mnogo bolje i inspirisati druge. Zar to nije i više nego dovoljno?

Mora postojati ravnoteža. Drugačije ne bi bilo zanimljivo i ne bi bilo ni malo inspirativno. Umesto da sedimo i žalimo se, možemo se pokrenuti i uraditi nešto za sebe i svoje najdraže. Naše misli oblikuju naš život i baš zbog toga bi trebalo da se fokusiramo na pozitivno. Možete uraditi i jednu zanimljivu vežbu koju sam i sama od ove godine počela da praktikujem: uzmite neku svesku, blokčić, rokovnik, šta god ( ukoliko ne pišete dnevnik) i svakog dana zabeležite nekoliko lepih stvari koje ste tog dana primetili, bilo da su se dogodile vama ili nekom u vašem okruženju, čak i prolazniku na ulici, ili ako ste čuli neku lepu vest, obradovali se nečemu.... bilo šta što je izazvalo pozitivan utisak i ispunilo vas makar na trenutak radošću. Nakon samo nekoliko dana shvatićete koliko ste zapravo srećni. Ali, nemojte prestati. Radite to svakodnevno. Možete i da fotografišete trenutak koji vas je usrećio ili inspirisao ili da napišete nekoliko rečenica o njemu. Počećete da primećujete samo pozitivne promene u svom okruženju, u vama, u svom životu.

Najvažnije je da na kraju svakog dana budete zahvalni na tim trenucima sreće. Zahvalnost je put ka mnogo većim stvarima i ka ostvarenju onog "nemogućeg", onoga o čemu budni sanjate. Verujte mi na reč.

Ono smo što mislimo i govorimo o sebi, ali i o drugima!

Da li i koliko zapravo, obraćate pažnju na to šta govorite? Kakvi su vaši razgovori sa prijateljima, šta je predmet vaših ćaskanja, a šta vaših razmišljanja kada ostanete potpuno sami? I da li mislite da to možda na neki način čini, ali i oblikuje vašu svakodnevicu, vaš život?

Ono što govorimo i način na koji vidimo druge ljude govori o nama mnogo više nego što to mislimo.
Ljudi su naše ogledalo. Mi se samo međusobno prepoznajemo. Sve ono loše što mislimo i izgovaramo o nekome, sve one osobine koje nam najviše smetaju kod drugih, upravo su sve ono što smo i sami negde potisnuli u sebi i što još uvek nismo spremni da priznamo i da menjamo. Jer zaista, možemo menjati jedino sebe. Isto tako, sve one dobre osobine koje primećujemo, sve kvalitete drugih ljudi i lepotu različitih mesta i situacija, takođe nosimo i u sebi. Ukoliko se nekome od srca divimo, velika je verovatnoća da lako i sami možemo postići sve ono što je i on.

Ogovaranje je definitivno u ljudskoj prirodi. Svi smo nekada sa prijateljima, uz kafu, razgovarali o ljudima koje poznajemo, na različite načine. Ali, verovatno nismo bili ni svesni koliko sve to zapravo negativno utiče na naš život. Svakodnevno se preispitujemo upoređujući se sa drugima. Preispitujemo tuđe izbore, uspehe i neuspehe, odluke i postupke, umesto da to činimo sa sopstvenim. Kao što smo ono što mislimo i govorimo o sebi, isto tako smo ono što govorimo o drugima.

A zbog čega to činimo? Vrlo je jednostavno: lakše je osuditi nego razumeti. Razumevanje nečijih postupaka iziskuje priličan mentalni i emocionalni napor. Osuđivanje nas štiti od sebe samih. Govoreći loše o nekome, nesvesno, podsvesno govorimo sami sebi kako smo mi drugačiji, odnosno, bolji. A da li je zaista tako? Ako smo zaista bolji, odakle potreba da sami sebi to dokažemo kroz ogovaranje drugog?

Čini mi se da se danas negde izgubila sposobnost da saslušamo. Svi negde žurimo i mislimo da se bavimo sobom, a zapravo se bavimo svim onim nebitnim stvarima, a svojim unutrašnjim životom ponajmanje. Kada ostanemo sami sa sobom, sve nas muče neka slična pitanja i dileme. I svako ih rešava na svoj način. Sve je slično, slično sanjamo, slično želimo, slično patimo.... samo se na različite načine borimo sa onim što nam život donosi. A zbog takvih razlika ne bi trebalo osuđivati ni jednog čoveka.
" Ne sanjamo svi jednako i to nikom ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?" ( M. Antić)

Naš pogled na svet i ljude odraz je našeg unutrašnjeg života, odnosno, naše ličnosti.Ogledalo naše Duše. Što je naš unutrašnji život bogatiji i ispunjeniji, a duša se hrani sadržajima koji je raduju i oplemenjuju, to ćemo više dobrog videti u svemu što nas okružuje i "izvlačićemo" toliko toga pozitivnog u svim ljudima koje sretnemo. Podeliću sa vama jednu priču koju sam pre nekoliko godina čula ( možda neki i znaju za nju), a koja će vam približiti ovo o čemu pišem:

 Jednom davno jedan starac je sedeo izvan zidina velikog grada. Kada bi se putnici približili zidinama, upitali bi starca: " Kakvi ljudi žive u ovom gradu?"

Starac bi odgovorio pitanjem: " Kakvi ljudi žive u mestu odakle vi dolazite?"

Ako bi putnici odgovorili: " Samo loši ljudi žive u mestu odakle dolazimo" , starac bi odgovorio:       "Nastavite dalje; ovde ćete takođe naći samo loše ljude".

Ako bi putnici odgovorili: " Dobri ljudi žive u mestu odakle smo došli ", starac bi im rekao:
" Uđite, i ovde ćete naći samo dobre ljude".

Naravno, ukoliko imate naviku ogovaranja, neće ići lako da "zaustavite" sebe sledeći put kada počnete da govorite loše o nekome. Ali, imajte uvek na umu da svaka loša reč 'truje' vašu dušu i da govori o vama, setite se toga svaki put i postepeno ćete se oslobađati.  Takođe, imajte u vidu činjenicu da ništa nije po sebi dobro i loše, samo će uvek biti baš onakvo kakvim odlučite da ga vidite. Misli su čudo i imaju neverovatnu moć, mnogo veću nego što možemo da zamislimo.

A toliko je divnih stvari koje mogu okupirati našu pažnju. Samo pogledajte oko sebe! Živimo u izobilju svega. Živimo u izobilju informacija od kojih možemo birati samo one koje nama znače, koje nas raduju, oplemenjuju, inspirišu i podstiču. Sa prijateljima uvek možemo razgovarati o knjigama, filmovima, blogovima, svojim interesovanjima i hobijima i svakodnevno raditi na sebi i rasti. To je mnogo kvalitetnije utrošeno vreme od onog koje "ode" na govorkanja i žaljenje što nismo neko drugi. Vredimo upravo zbog onoga što jesmo, ko kaže da bi trebalo da budemo kao neko drugi ili da imamo nešto što ima neko drugi??

Zavirimo u svoju dušu. Tu ćemo pronaći sve što nam je potrebno.

Ili: sve ono što vam je zaista potrebno, već je u vama. Samo treba da to otkrijete i probudite. 

Šta zaista znači imati PRIJATELJSKI odnos sa roditeljima?

Neretko sam se susretala sa različitim mišljenjima o tome kakav odnos bi trebalo da imamo sa svojim roditeljima, šta zapravo znači biti dobar i uspešan roditelj i kako je "ispravno" vaspitavati decu. Za takve stvari, kao i za mnoge druge važne stvari u životu, ne postoji nikakav konkretan recept. Svako dete je univerzum za sebe, kao i svaki roditelj.Važno je nastojati da dobro upoznamo svoje dete, odnosno svoje roditelje, kako bismo se bolje i razumeli.

Mnogi roditelji govore da su svojoj deci isključivo roditelji, da im ne mogu biti "drugari", odnosno prijatelji jer uglavnom smatraju da takav odnos sa decom isključuje autoritet i poštovanje. Međutim, to ne mora da bude tako. Mislim da je veoma važno izgraditi i negovati prijateljski odnos sa roditeljima. To znači biti svestan činjenice da nemamo boljih prijatelja od njih i to znači slobodu da im poveravamo sve ono što nam je važno bez bojazni da će nas oni osuditi, već spremni da sa njima o tome razgovaramo, saslušamo njihova iskustva i savete. Ukoliko sa detetom izgrade odnos pun poverenja, roditelji su uvek na dobitku i nikada neće doći u situaciju da ne znaju gde im je dete, sa kim se druži, šta namerava da radi, o čemu sanja i čemu teži, šta ga muči i sputava, itd.

Imam takav odnos sa svojom majkom i vrlo sam srećna zbog toga. Mogu slobodno da kažem da ne postoji osoba koja me bolje poznaje i koja zna više stvari o meni od nje. Verujte, iako joj poveravam svaku sitnicu i prepričavam svaki svoj dan, beskrajno je poštujem. Dakle, to nema veze sa autoritetom. Svaki prijateljski odnos bi valjda trebalo da bude baziran na poštovanju, barem sam ja tako učena. Volim svoje prijateljice, obožavam trač partije sa njima, kao i svaka devojka, verujem im i međusobno se savetujemo. Ipak, najviše verujem mami, naravno, zbog iskustva, ali i upravo zbog toga što imamo tako otvoren odnos kakav bih poželela da svako dete izgradi sa svojim roditeljima ili barem jednim od njih.

Meni je od detinjstva sasvim normalno da sa roditeljima izađem u kafić na sok, da odem sa mamom na sladoled, na picu, u bioskop, da se igramo zajedno u parku, da ostanemo dugo budne kod kuće i razgovaramo o svemu i svačemu, slušamo muziku i pevamo, razgovaramo o dogodovštinama iz maminih školskih i tinejdžerskih dana, gledamo albume sa slikama, smejemo se do besvesti, a čak smo nekoliko puta izašle zajedno u klub i uživale u noćnom provodu. Sa njom sam pričala o svojim prvim simpatijama, dečjim snovima, malim i velikim željama i planovima, sa njom sam se savetovala oko upisa na fakultet, pokretanja bloga... Naravno, uvek mi je bila savetnik, kritičar, ali i "vetar u leđa".

Roditelji moraju uvek imati na umu da su prvi i glavni uzori svojoj deci, te one vrednosti koje žele da im usade , one osobine koji bi želeli da deca steknu , moraju zastupati i imati i sami. Otvoren, prijateljski odnos čini da se uspostavi još jača veza između roditelja i dece koja tako postaje neraskidiva i traje tokom čitavog života. Tačno je da roditelj mora imati izvestan autoritet i očekivati poštovanje deteta, ali je najbitnije da dobije POVERENJE deteta, a to će učiniti samo naklnošću, bliskošću, pokazivanjem detetu da mu je prijatelj, a ne protivnik, da nije onaj koji sudi i kažnjava, već onaj koji je tu da pomogne i razume. Nažalost, mnogo je mojih vršnjaka koji još uvek kriju neke važne stvari od roditelja, tj. nemaju hrabrosti i ne mogu da se usude da im nešto saopšte. A u godinama smo kada već uzimamo život u svoje ruke i odgovaramo za svoje postupke. Ako ne verujemo svojim roditeljima i oni nama, kome ćemo? Ukoliko bismo više RAZGOVARALI, sigurno bismo se bolje i razumeli.

Kažu da je roditeljstvo najteži, ali i najlepši posao na svetu. Još uvek se nisam ostvarila u toj ulozi, ali kada se osvrnem na svoj odnos sa mamom, verujem da je zaista tako. Generalno, u svim odnosima, a naročito u odnosu roditelj-dete, mislim da je zaista najvažnije da jedni druge više SLUŠAMO, osluškujemo, PROVODIMO ZAJEDNIČKO KVALITETNO VREME, razgovaramo, pokažemo razumevanje, spremnost da razumemo, posavetujemo, damo "vetar u leđa", pohvalimo i nagradimo... Tako ćemo i sami postajati bolji, a samim tim i naučiti da razvijamo dobre odnose sa ljudima.

HUMANOST je u trendu!

O da! Humanost je uvek u trendu i nikada ne izlazi iz mode. Taj neopisivi osećaj sreće i zadovoljstva kada znamo da smo nekome pomogli. Da smo nekome omogućili "nemoguće", da smo neko vratili veru i stavili osmeh na lice. Mislim da nema većeg blagoslova. I nama se uvek nekako stostruko vrati. Ako ne verujete, pokušajte. Pokrenućete magiju.

Važno je naučiti da dajemo. Verovali ili ne, što više darujemo od sebe, ne samo u materijalnom, već i u svakom drugom smislu- makar bilo u vidu osmeha, pozitivne energije, pažnje, zagrljaja, poljupca, ljubavi uopšte, imaćemo više za sebe. Obogatićemo svoj život i bićemo srećniji.

Svako društvo bi, naravno, najviše trebalo da vodi računa o najmlađima i njihovim potrebama, najpre u smislu edukacije i obrazovanja. Na mladima zaista 'svet ostaje'. Naša je dužnost da im obezbedimo uslove za normalan rast i razvoj ličnosti, da ih podržimo u ostvarenju njihovih snova i ciljeva, razumemo, prihvatamo i podržavamo njihove talente usmeravajući ih da na njihovom usavršavanju neprestano rade.

Unicef je ove godine pokrenuo jednu veoma lepu akciju kojoj se pridružuje i "Čarobni svet reči". Pozivam vas da se učlanite u Klub prijatelja Unicef-a ! To naravno možete učiniti na više načina, ali onaj najjednostavniji je SMS poruka ( koju mogu slati korisnici mts i telenor mreže). Korisnici ovih mreža mogu da putem SMS-a odrede iznos od 100 ili 200 dinara koji će se svakoga meseca sa njihovog računa automatski preusmeravati na račun kancelarije Unicef-a u Srbiji. Na ovaj način, korisnici postaju članovi Kluba prijatelja UNICEF-a, zajednice redovnih donatora koje vezuje posvećenost unapređenju uslova za rast i razvoj dece u Srbiji, uz mogućnost da se u svakom momentu odjave sa servisa besplatnom SMS porukom.

Korisnici mts i telenor mreže koji pošalju SMS ( sa sadržajem "100" ili "200" u zavisnosti od toga koliki mesečni prihod su u mogućnosti da izdvoje) na broj 9656 , podržaće sveobuhvatne i dugoročne programe koje UNICEF sprovodi u našoj zemlji za zdravije i srećnije odrastanje svakog deteta- za optimalan razvoj u ranom detinjstvu, kvalitetno i inkluzivno obrazovanje, odgovarajuću socijalnu zaštitu, kao i socijalno uključivanje marginalizovane dece i adolescenata.

Unicef u Srbiji, i širom sveta, finansira se isključivo iz dobrovoljnih priloga vlada, vladinih agencija, fondacija, korporativnog sektora i pojedinaca. Priključivanje Klubu prijatelja Unicef-a i redovno mesečno doniranje od izuzetnog su značaja za sprovođenje programa za decu i porodice u Srbiji.

Pozivamo vas da se priključite Klubu prijatelja UNICEF-a i tako pomognete i podržite srećnije odrastanje svakog deteta u našoj zemlji.

LIČNOST INSPIRACIJA: Luna Lu: "Volim da donosim radost i lepo raspoloženje"

Svakog meseca uživamo u njenim kolumnama u magazinu "Elle", a već duže vreme na Talija Youtube kanalu pratimo njene emisije koje za osnovne teme imaju sreću, dobrotu i ljubav. Luna Lu u potrazi za ovim osnovnim ljudskim potrebama ide u različite avanture, putuje i razgovara sa zanimljivim sagovnornicima. Za "Čarobni svet reči" Luna Lu govorila je o inspiraciji, o tome da li dobrota i ljubav još uvek postoje, kao i o tome zbog čega je predivno usrećiti druge ljude.

U kom trenutku si se zaljubila u novinarstvo i pomislila kako će to biti tvoja buduća profesija?

-Radoznalost, izazovi, rizik, to je ono što me najviše privlači ovom poslu koji nije baš klasičan novinarski posao. Oduvek sam znala da ću se baviti veoma kreativnim poslom jer sam takav tip, oduvek imam dosta neobičan pogled na svet u kome živim.

Gde pronalaziš inspiraciju za kolumne koje pišeš za "Elle" i u čemu sve pronalaziš inspiraciju u svakodnevnom životu? Šta te raduje?

- Inspiracija je u svemu- ponekad to može biti priča drugarice pa joj onda napišem kolumnu da je ohrabrim jer znam da nije jedina kojoj se nešto dešava, već to loše iskustvo deli sa milionima devojaka, a nekad je neka lepa poruka koju dobijem 'okidač' za niz reči. Ponekad me nešto "žulja" u životu, pa volim da to razjasnim. Raduje me mnogo toga, velika je sreća navići se da te raduju male stvari, nisam materijalni tip, tako da me je lako obradovati, a sa druge strane, mi smo takođe ti koji možemo da radujemo- volim da donosim radost i lepo raspoloženje i da zasmejavam ljude, to mi je sve bitnije.

Kako je nastao Talija youtube kanal i serijal "8 minuta o ljubavi"?

- Nastao je pre godinu dana kao deo video revolucije u kompaniji u kojoj radim, a to je Adria Media Group.

Da li veruješ u ideju o "menjanju sveta"? Na koji način i sami možemo uticati na promene koje želimo da vidimo najpre u svom okruženju, a potom i na nekom univerzalnom nivou?

- Da, ja sam levičar po političkom opredeljenju, tako da verujem da ljudi koji se udruže po nekom pitanju, mogu promeniti svet. Problem je letargija i ubijenost u pojam korporacijskim, defetističkim porukama da ništa ne zavisi od pojedinca. Znate, entuzijazam je zarazan, zato sad vlada jedna mračna atmosfera gde će na kraju Zli ljudi pobediti jer će proizvesti rat. Na nama je da se osvestimo, da evoluiramo i ne dozvolimo da upadnemo u tu ratno-huškačku mašineriju.

Šta si zaključila nakon emitovanih serijala "U potrazi za srećom" i "U potrazi za dobrotom", gde se "krije" sreća i da li još uvek ima dobrote u ljudima i svetu oko nas?

- Naravno da su sreća i dobrota svuda oko nas, kao što ima i nesreće i zla. Pitanje je samo sopstvene percepcije i izbora da u nečemu ružnom vidite lepotu i da budete dobar čovek uprkos popularnoj sintagmi kako se " ne isplati biti dobar i pošten".

Na koji način biraš teme i sagovornike za svoje emisije?

- Dosta ima osluškivanja šta je u vazduhu, ponekad se sagovornici i sami nekako stvore, jave- važno je biti budan i otvoren i pustiti da ti se stvari dešavaju.

U čemu bi trebalo beskrajno da uživamo ovog novembra, šta bi trebalo obavezno da pročitamo, pogledamo i poslušamo?

- Obavezno seriju Mr.Robot, pratite "Jelen Top 10", tu su biseri savremene domaće rokenrol scene, ima genijalnih bendova, i naravno, čitajte bilo šta, samo održite čitalačku formu!

Deset stvari u kojima ćemo uživati ovog novembra

Jesen nam je odavno zakucala na vrata sa oblačnim i kišnim danima i tek po nekim zrakom sunca. Ali, bez brige! Uvek se možete ušuškati u svom krevetu uz šolju čaja i dobru knjigu ili otići na neki dobar koncert, u pozorište, na izložbu, pogledati neku zanimljivu tv emisiju... Jesen donosi INSPIRACIJU! A evo naših predloga kako da na najkvalitetniji i najlepši mogući način iskoristite jesenje dane pred nama.

KNJIGA: "Voleti u Beogradu" Ive Štrljić

"Voleti u Beogradu" je zbirka priča o ljubavi, radosti, patnji, prijateljstvu, sećanjima... 30 priča koje dočaravaju atmosferu 30 beogradskih ulica u kojima su počinjale, trajale i završavale se različite ljubavne priče. Knjiga koja će vam izmamiti i suze i smeh, ali vas sasvim sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Prisetićete se nekih svojih ulica, svojih ljubavi i prijateljstava, svojih suza i smeha, nekih kiša i snegova, prolećnih i jesenjih sunčanih dana, nekih očiju, po nekog pogleda i osmeha... I osetićete da je zapravo sve vredelo.

KNJIGA: Zbirka poezije "Obećao si mi" Mirjane Bobić Mojsilović

Ima li bolje hrane za dušu od Njenog Visočanstva- POEZIJE? Poezija Mire Bobić Mojsilović biće vaš najbolji saputnik u jesenjim danima, ali i noćima koje provodite usamljeni , u dvoje, ili sa prijateljima. Napokon sve pesme u jednoj knjizi koja ume da bude SAPUTNIK i PRIJATELJ. Učiniće da vaše srce zaigra, oči zasijaju, a duša se ispuni onom dečjom iskrenom radošću.

KONCERT: Gibonni u Sava Centru 

Splitski kantautor uz čije balade volimo i patimo, predstaviće se po drugi put beogradskoj publici ( podsetimo, oktobra 2013.godine napravio je atmosferu za pamćenje u prepunoj Kombank Areni) koncertima u Sava Centru ( 11, 12. i 15. novembra) na kojima će pored svojih starih pesama u kojima svakog puta iznova uživamo, u svoj repertoar uvrstiti i pesme sa novog albuma koji je uradio u saradnji sa Oliverom Dragojevićem , "Familija". Ne sumnjamo da nas očekuju tri večeri za pamćenje.

TV EMISIJA: "Balkanskom ulicom", RTS

U petnaestoj, jubilarnoj sezoni emisije "Balkanskom ulicom", autorka Vesna Dedić pripremila nam je iskrene, zanimljive i inspirativne razgovore sa najvećim imenima istorije duha Beograda, onim ljudima koji su upravo Balkanskom ulicom zakoračili ka ostvarenju svojih velikih snova i ostavili neizbrisiv trag u kulturi, umetnosti, sportu... U iskrenim ispovestima Vesninih sagovornika uživamo svake nedelje od 12:30 časova na Prvom programu RTS-a.

KONCERT: "Bijelo dugme", Kombank Arena

Povodom četrdesetog rođendana najveće balkanske rok grupe, na svetskoj turneji " Ko ne poludi, taj nije normalan", Goran Bregović, Alen Islamović, Mladen Vojičić Tifa izvode hitove "Bijelog dugmeta", ali i neke od najvećih hitova Bregovićeve solo karijere. Sem pesama iz vremena kad je Islamović bio pevač grupe ( mnogih uz koje smo odrastali), Bregović, Islamović i Tifa izvodiće i pesme nastale u ranijim periodima. Ne propustite!

POZORIŠTE: Mjuzikli Pozorišta na Terazijama

Počela je nova pozorišna sezona u beogradskim pozorištima! To je dovoljan razlog za radost i teško da ćete pronaći opravdanje da barem jedno jesenje veče ne provedete upravo u pozorištu. Od srca preporučujem "Pozorište na Terazijama" i neki mjuzikl u kome ćete uživati! Bilo da se odlučite za "Zonu Zamfirovu", "Čikago", "Mamma Mia", "Neki to vole vruće", "Cigani lete u nebo" ili neki drugi mjuzikl, zasigurno nećete napraviti pogrešan izbor i provešćete jedno kvalitetno veče sa ispunjenim srcem i osmehom na licu.

IZLOŽBA: "Između prošlosti i budućnosti: 25 godina autorske modne scene u Srbiji" u Muzeju primenjene umetnosti

U okviru ovogodišnje, četrdesete, jubilarne Beogradske nedelje mode svečeno je otvorena izložba "Između prošlosti i budućnosti: 25 godina autorske modne scene u Srbiji" u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Postavka će trajati od 27.oktobra do 19. novembra. Izložba prikazuje razvoj savremene scene domaćeg autorskog modnog dizajna od devedesetih do danas, a fokus izložbe je na predstavljanju autora čiji je samostalni rad obeležio određeni period. 

TV: Sve emisije Ženske televizije 

Novi kablovski lifestyle kanal koji svojim programom ispunjava sve potrebe žena, ali i muškaraca i koji će biti vaša svakodnevna podrška i inspiracija. Izdvojila bih emisije " Volim te" Ive Štrljić o ljubavi i međuljudskim odnosima, tj. o onome što je stvarno važno, i emisiju "Zdravo, Nina" Nine Radulović-Lečić koja se bavi različitim društvenim pitanjima i problemima. Budući da je jesen odavno došla, Ženska tv je predstavila i svoju novu programsku šemu sa nekoliko novih emisija i tv lica, tako da ne sumnjam da ćete uživati u zanimljivim sadržajima ove jedinstvene televizije!

ČASOPIS: Magazin "Aha", oktobar/novembar 2016.

 Novi broj "Aha" magazina za kreativniji život donosi pregršt zanimljivih priča o kreativnim ljudima, kao i kolumne koje će vas motivisati. Uživajte u pričama o dizajnu, biznisu, modi, arhitekturi, psihologiji, putovanjima i umetnosti!

Sreda na portalu Mycupoftea.rs 

O portalu My cup of tea već sam pisala, uradila sam i sjajan intervju sa autorkom portala Ružicom Petronijević koja nam je otkrila na koji način "pravi" originalne i inspirativne priče u kojima uživamo, te verujem da već redovno čitate ovaj jedinstveni portal. Novina je što sredom za vas piše Dana Karić. Reč je o inspirativnim tekstovima koji nas pokreću na pozitivne lične promene. Proverite i sami! 

LIČNOST INSPIRACIJA: Jelena Svetličić, autorka i voditeljka emisije "Lice i potpetice"

Jesen nam donosi pregršt zanimljivih kulturnih dešavanja i inspiracije, ali i novu programsku šemu kada je reč o tv programu. U moru različitih zabavnih sadržaja, za veoma kratko vreme, uspela je da se izdvoji emisija "Lice i potpetice" autorke Jelene Svetličić, zanimljiva emisija koja se bavi modnim temama na drugačiji način i koja iz nedelje u nedelju pokazuje da je moda umetnost, i da, iako najvažnija sporedna stvar na svetu ( bar kada je reč o lepšem polu) i te kako obeležava naš život. Sa autorkom i voditeljkom ove jedinstvene emisije koju svake subote gledamo na Prvom programu RTS-a, razgovarali smo o modi, inspiraciji i novinarstvu.
  
Kada je i kako nastala ideja za emisiju "Lice i potpetice"?

- U planiranju jesenje programske šeme kada je zabavni program u pitanju, moji nadređeni smatrali su da je potrebno napraviti emisiju o modi, nešto što bi bilo lepo, korisno i drugačije od onoga što postoji u ponudi. Mi smo narod koji voli modu, ali malo je sadržaja tog tipa. To je bio moj zadatak i trebalo ga je pretočiti u delo. Tako je nastala emisija "Lice i potpetice".

Budući da ste radili i kao stilista, kada ste odlučili da se oprobate i u svetu novinarstva i kako je nastala emisija "U hodu"?

- Ideja emisije "U hodu" je postojala dugo, ali nije dolazila na dnevni red od tekućeg posla glavnog stiliste. Biti glavni stilista Javnog servisa, ne znači samo baviti se vizuelnim identitetom voditelja, prezentera i novinara već pre svega uspostaviti sistem, organizovati nabavku, smanjiti troškove, a poboljšati kvalitet, uspostaviti standarde i još mnogo toga. Tek kada sve to odradite onda možete da se bavite izgledom voditelja i novinara koji se pojavljuju pred kamerama. Kod mene se sve to uporedo dešavalo, sve je to trebalo odraditi u isto vreme. Ali je bilo uspešno. Zahvaljujući tadašnjem generalnom direktoru RTS-a , gospodinu Aleksandru Tijaniću, koji mi je zadao rok i zadatak da pripremim petominutnu formu koju je želeo da stavi u Jutarnji program, počela sam sa radom. Kada je pogledao moj pilot te kratke forme, samo mi je rekao:       - Ovo je jako dobro, napravi mi pilot emisiju od 25 minuta. A nije bio sklon hvaljenju, tim pre mi je to bio veliki podstrek. Tako se rodila moja nova životna strast, moje novo poslovno iskustvo i moj današnji posao. Zahvalna sam mu što je prepoznao to u meni, pre nego što sam i sama shvatila da ja to mogu.

U svojoj novoj emisiji "Lice i potpetice" modne teme obrađujete na vrlo zanimljiv i drugačiji način u odnosu na sve emisije sa sličnom tematikom. Na koji način birate teme i goste?

- Obično smo svi skloni da najviše grešimo u onim stvarima koje se podrazumevaju, koje su naizgled tu, poznate i bliske. Tako je u odnosu sa prijateljima, partnerom, pa tako je i u modi... Upravo sam od toga i krenula: svi misle da u modi nema pravila i da se možemo poigravati do mile volje, ali, na žalost, to samo tako izgleda. Te granice su široke, ali one postoje, bitno je da ih prepoznamo i da unutar njih radimo na sopstvenoj individualnosti. Zbog toga biram sa jedne strane stvaraoce mode, što jesu dizajneri, stilisti, modni urednici, sa druge strane imamo stilistkinju u studiju koja nam slikovito predstavlja njeno viđenje teme o kojoj govorimo, a sa treće strane javne ličnosti, kako bi svojim primerom pokazale da su i one samo obični ljudi i da sve što vidimo po časopisima i televiziji jeste samo deo njihovog posla i do takvog izgleda se dolazi nakon više sati spremanja, ili, pak, nakon dobrog fotošopa. Svi mi patimo od istih boljki kada je izgled u pitanju, neki se bave sobom više ili manje, i u tome je jedina razlika.

Koliko značajno mesto zauzima moda u Vašem životu i kako biste opisali svoj stil?

- Oduvek sam bila neko ko je u modi uživao i ko se modom bavio na različite načine... Ali, nikada nisam bila rob mode, konzumirala sam je na način da joj se radujem, ali nikada je nisam pratila do granica da me unesrećuje. Znam da ponesem i skupu i jeftinu stvar na isti način i da za mene ima apsolutno jednaku vrednost jer me čini podjednako srećnom.

U čemu je, prema Vašem mišljenju, tajna dobrog stila?

- Nema tajne i nema gotovog recepta. Sa stilom se ili rodite ili morate biti spremni da na njemu radite. Ali pre svega, morate biti iskreni prema sebi i voleti sebe sa svim svojim manama i vrlinama.

Bili ste autor i voditelj emisije "U hodu" koja ja emitovana u jednoj od prethodnih televizijskih sezona na RTS-u. Postoji li neka emisija ili sagovornici koji su tokom ovog serijala ostavili poseban utisak na Vas?

- Rad na emisiji "U hodu" za mene je bio vrlo inspirativan. Obuhvatao je širok dijapazon tema, veliko istraživanje i svaka od emitovanih emisija za mene ima podjednaku vrednost, kao i sami sagovornici koje smo vrlo temeljno birali, to su morali biti ljudi sa znanjem, iskustvom, konkretnim rezultatima u svom radu. Ako bih morala neke emisije da izdvojim, onda bi to svakako bile emisija o prosveti jer smo pričali o problemu obrazovanja na jedan drugačiji način, a ne samo statistički, potom emisija "Iza kulisa" posvećena ženama koje su se izborile sa karcinomom što je takođe bio jedan nesvakidašnji pristup obradi ovakve teme i možda, "Internet i blogeri", jedna od prvih emisija koja nas je negde u početku samog emitovanja učinila prepoznatljivim i po tematici i po vizuelnom identitetu. Naravno, meni takođe drage emisije su sve one gde smo putovali po Srbiji i u kojima smo pokazali sve njene lepote i ukazali na sve njene neiskorišćene potencijale.

U čemu pronalazite inspiraciju za svoje modne kombinacije? Čiji rad kada je reč o domaćim dizajnerima posebno cenite?

- Inspiracija je uvek u meni. Odavno sam shvatila da sam najlepša kada se u nečemu dobro osećam, a to nisu uvek bile najlepše modne kombinacije, ali su bile dobitne jer sam se ja dobro osećala u njima, a kada se dobro osećate, onda tako i zračite.
Što se tiče domaćih dizajnera, ima ih zaista mnogo i ja se trudim da kroz emisiju prikažemo njihov rad. Ne bih želela da ih izdvajam jer se uvek plašim da ću nekoga nezasluženo zaboraviti. Mogu da kažem da mi je drago što su se pojavile koncept radnje gde ima više dizajnerskih komada na jednom mestu kao što su to Dressing, Klasa, Resort, Supermarket...To je dobar put da se približe tržištu.

Šta bi trebalo obavezno da pročitamo, slušamo i gledamo ovog novembra?

- Kao što sam i u svojoj emisiji rekla, nisam pristalica "must have" terminologije, tako da i u ovom smislu ne bih na taj način delila savete. Ono što ću ja svakako gledati u novembru je serija "Peaky Blinders"               na RTS-u, fenomenalna priča i sjajna estetika, ono što bih volela da pročitam je "Kuća od soli" Miomira Petrovića, a ono što ću slušati je jedan CD koji sam kupila na Mikonosu sa velikim brojem obrada nekih meni dragih svetskih hitova, to je muzika koja me opušta, ali i budi onu dobru stvaralačku energiju u meni.
Najbitnije je da imate čemu da se radujete, da nešto planirate i da nečemu težite. Pronađite to u sebi.

Iskoristite sve svoje potencijale!

Ne bih želela da se ova kolumna pretvori u motivacioni govor, ali je zaista moram početi rečenicom- Verujte, vredite mnogo! Možda i mnogo više nego što ste toga uopšte svesni. Pitate se zbog čega? Odgovor je vrlo jednostavan: svako od nas je drugačiji, svako je poseban na svoj način i svako ima "ono nešto", ali svoje, posebno, drugačije, autentično. Neku posebnost koje nije svestan ili koju možda još uvek nije ni otkrio. Oni koji otkriju svoju posebnost uglavnom uspeju da od svog života naprave vrhunsko umetničko delo i postanu inspiracija i predmet divljenja. Oni drugi, pak, ostaju po strani, posmatrači su i kritičari tuđih postignuća ili neuspeha i najčešće nisu zadovoljni sobom, a samim tim ni načinom života koji vode.

Važno je najpre da shvatimo da se naša vrednost ( iako se tako misli, iako je to možda sada "in" i baš svi ispunjavaju te "must have" uslove) ne meri materijalnim stvarima koje posedujemo, firmiranom garderobom, emotivnim statusom, brojem ljudi koji nas podržavaju u našim ciljevima, itd. Naša vrednost se meri samo onim što je U NAMA, a nikako na nama ili oko nas. Neko mnogo mudriji odavno je rekao da je sve što nam je potrebno, zapravo već u nama.

Naša sredina, nažalost, još uvek i nije baš naklonjena ljudima koji su na bilo koji način drugačiji, bilo u čemu da se ta različitost ogleda, a kada je neko posebno talentovan i bavi se umetnošću, obično ga smatramo "čudakom" koji "živi u svom svetu". Još ako je talentovan u više umetničkih oblasti, uvek je predmet različitih govorkanja i uvek je na meti onih sumnjičavih i neostvarenih.Naravno, ne mora uvek biti tako. Ali, u svakom slučaju, uvek je nekako lakše prikloniti se masi i hodati utabanim stazama. Ali, da li je lepše i da li ćemo tako biti srećniji? Ne verujem.

Ako ste od onih koji su već u nekoliko navrata "hvatali" sebe kako preispituju svoje odluke vezane za obrazovanje, posao i karijeru shodno tome da li su dovoljno dobri, da li će imati dovoljno podrške, da li će naići na odobravanje ili osporavanje , da li su zaista dobri u onome čime se bave, u potpunosti vas razumem. Često nemamo hrabrosti da se otisnemo u nepoznato baš iz navedenih razloga. Kao što sam pisala u jednom prethodnom tekstu, "idealan trenutak" ne postoji, ono čuveno "kad se kockice poklope", obično se pretvara u čekanje Godoa. Nikada nećete znati sve i verovatno nikada nećete imati utisak da ste sasvim dobri, odlični u nečemu. To je možda i dobro jer će vam uvek biti podstrek da budete bolji. I da, nikada nećete imati podršku baš svih ljudi jer jednostavno, ne gledamo svi sve istim očima. A ono što vidimo slika je nas samih. Samo odrastanje i vaspitanje nas "stavljaju" u određene kalupe, odrastajući i školujući se dobijamo milion nekakvih "uputstava za život", roditelji, prijatelji, okruženje, pa i mediji neretko nam plasiraju milion uputstava o tome kako treba živeti. A recept za takvo nešto zapravo ne postoji. Kao što je svako od nas različit, tako je sasvim prirodno i normalno da svako od nas ima svoj, drugačiji životni put. I naravno, nismo , zaista nismo dužni da bilo kome svoj put objašnjavamo.

Da bismo zaista kvalitetno živeli, moramo pronaći i živeti svoju STRAST, svoju LJUBAV , sav svoj talenat za to nešto što nas određuje. Moramo to i podeliti sa drugima jer je samo tako smisleno i vredno. Bilo da pišete pesme, slikate, glumite ili ste lekar, učitelj, pekar, morate naučiti da date 100% sebe, tj. baš kao što je predivno raditi ono što volimo, moramo zavoleti, tj. voleti ono što radimo. Obično ne biramo zanimanje, već ono bira nas. I to ne slučajno i bez razloga. Ali isto tako, mnogi ljudi tokom života mogu da se bave različitim stvarima, mogu menjati poslove, baš kao i mesto stanovanja. Mogu obavljati i više poslova istovremeno. I sasvim je moguće da ih svaki od njih podjednako ispunjava. Ili, pored svog posla, mogu imati hobije koji su im takođe strast. Zašto nam "nije logično" da neko ko je poslastičar savršeno piše poeziju ili slika? To je samo jedan običan primer, ali zaista, postoji milion predrasuda. A najgore je upravo to što smo često sumnjičavi i prestrogi prema sebi samima. Možda bismo zaista mogli biti uspešni u nečemu što bismo želeli da radimo, u čemu bismo želeli da se oprobamo, a nekako uvek iz nekog razloga nemamo hrabrosti. Jednostavno, nekada ne bi trebalo postavljati sebi suviše pitanja, već jednostavno-probati. Možda i uspe. To na početku nikada ne znamo.

Zbog čega je važno da kada najpre otkrijemo, "iskoristimo" sve ono što imamo u sebi?
Zbog toga što ćemo se osetiti istinski ispunjeno i vredno. Više nećemo sumnjati u sebe i imati stalnu potrebu da sve svoje odluke toliko preispitujemo.
Naučićemo da se odvažimo da verujemo u svoje snove i naučićemo da prihvatamo sve što nam život može doneti onda kada se usudimo da izađemo iz čuvene zone komfora i osetimo sreću.

Sloboda je hrabrost da budemo srećni!

Da li ste se ikada zapitali koliko ste zapravo slobodni?

Često smo skloni da slobodu mešamo sa statusom veze, statusnim simbolima i položajem u društvu, obavezama na poslu i kod kuće, obavezama koje se tiču odvajanja vremena za prijatelje i slično. Sloboda je, međutim, stanje uma i stanje duha. Ništa više i ništa manje od toga. U poslednje vreme često čujem kako ljudi jedva čekaju da prekinu vezu kako bi napokon bili "slobodni" ili kako im još samo nešto nedostaje da bi konačno dosegli slobodu ili pak, kako će dok samo obave još nešto, napokon imati više "slobodnog vremena". Kao da neko drugi odlučuje umesto nas. Vrlo je jednostavno: sami odlučujemo koliko vremena ćemo posvetiti nekome ili nečemu. Ali da... tu je gomila obaveza koju moramo da obavimo svakoga dana, "dosadan" posao, "naporni" ljudi sa kojima moramo provesti izvesno vreme, itd. A zapravo: samo stanje uma. Ako nam se nešto ne dopada, zašto ne bismo pokušali da to promenimo? Zašto obavljamo posao u kome ne pronalazimo ni zrno radosti, inspiracije i uopšte, nekakve svrhe? I zašto provodimo vreme u društvu ljudi koji nam ne prijaju?

Naravno, složićete se verovatno kako je to "lako reći". Ni sama, moram priznati, ne nalazim radost baš u svemu što svakodnevno moram da obavim, ali budući da vidim svrhu u svemu tome jer sve te "sitnice" koje ponekad 'nerviraju' ili oduzimaju vreme koje bih u tom trenutku možda potrošila na nešto drugo, ipak ih uglavnom obavljam rado, razmišljajući o onome što me nakon svega toga očekuje, a to umnogome olakšava situaciju. Iskreno, ljude koji mi iz bilo kog razloga ne prijaju, izbegavam. Okružujem se pozitivnim ljudima koji slično razmišljaju i sa kojima uvek imam fantastične teme za razgovor, tj. za razgovore koji inspirišu i koji su i zaslužni za mnoge od tekstova na ovom blogu. Naravno, nije oduvek bilo tako. Svi mi smo prošli tu fazu poklanjanja vremena i energije ljudima kojima nije trebalo, onim čuvenim "energetskim vampirima". Ali, na greškama se sazreva i uči.

Ono najvažnije od svega jeste da sama donosim odluke o svemu važnom u svom životu bez osvrtanja na to šta će se o tome misliti. Naravno, mnogo puta sam bila osuđivana zbog mnogih svojih izbora. Ali, ako odlučite da budete zaista slobodni i srećni, morate imati na umu da ćete naići na osporavanja. To je sasvim normalno. Život je jedan, neponovljiv i samo vaš. Neće ga živeti niko umesto vas, pa samim tim, niko nema pravo da o njemu sudi. Dakle, sasvim je u redu raditi sve ono što nas čini srećnima, naravno, sve dok to ne ugrožava druge.

Kada razgovarate sa zaista uspešnim i srećnim ljudima, gotovo niko od njih vam neće reći da je njegov put do uspeha i sreće bio posut ružama. Uglavnom su svi u nekom periodu svog života nailazili na različita osporavanja i neretko nisu imali podršku baš svih ljudi koji im znače. Ipak, istrajali su. Istrajali su kako ne bi izgubili sebe. Jer kada izgubimo sebe, više nikada nećemo biti slobodni. U šta god da verujete, morate se boriti za to bez obzira na mišljenje okruženja. Imajte na umu da originalne, velike i dobre ideje nikada u početku nisu dobijale naklonost većine.

Takođe, trebalo bi da imate na umu da su ljubav i sloboda sinonimi, a ne reči suprotstavljene jedna drugoj. "Sloboda veže, okovi teraju na beg". Ljudi koji se zaista vole osećaju se u potpunosti slobodnim. Sigurni su u svoje odluke, svoje izbore i što je najvažnije, u svoju ljubav. Podržavaju i dopunjuju jedno drugo. Zajedno rastu, zajedno uče, zajedno sazrevaju i raduju se uspesima onog drugog podržavajući međusobno svaku zamisao i ideju. Čini mi se da nam 'moderno doba' pomalo nameće tu misao kako ako smo u vezi ili braku, nemamo svoju slobodu i kako je "in" biti singl. Međutim, mislim da "imati svoju slobodu" ne znači biti singl i nema ama baš nikakve dodirne tačke sa tim. Nemam ništa protiv singl osoba ili ljudi koji trenutno osećaju da bi trebalo da provedu neko vreme sami. Svako ima svoje razloge, naravno. Ali moramo znati da sloboda u onom pravom smislu reči, u svom pravom značanju, nema nikakve veze sa nekakvim statusom, ne zavisi od druge osobe, ljudi ili okolnosti. Zavisi isključivo od nas samih. Jer je sloboda ništa drugo do HRABROST da budemo srećni. Da se usudimo da uradimo ono što STVARNO MI želimo, ono što nas zaista čini srećnima bez imalo bojazni od bilo kakvih osuda.

Ok, treba da razmišljamo o tome šta će naši prijatelji reći o našem partneru jer je važno da ga prihvate, trebalo bi da očekujemo da prijatelji podrže naše izbore i kada je reč o poslovnim izazovima ili bilo kojim drugim važnim životnim odlukama, ali moramo znati da je važno i da zastanemo i poslušamo svoje srce. OSLUŠNIMO SEBE. Jer svoj život živimo samo mi. I samo jednom. Bez reprize ili mogućnosti popravke jer to ipak nije film ili serija. Ukoliko zaista verujemo u svoj izbor, vremenom će to i drugi prihvatiti i postaće im sasvim normalno jer će znati da ste to zapravo vi. Bez maski i foliranja. Kada se stvarno oslobodimo tog imaginarnog pritiska "šta će reći svet" koji je zapravo samo u našoj glavi, već ćemo biti korak bliže slobodi.
A samo kada smo istinski slobodni, možemo biti i srećni i uspešni.