Bezbroj puta smo doneli zaključak kako živimo u vremenu u kom smo više nego ikada "zatrpani" gomilom informacija koje se smenjuju iz minuta u minut. U tom haosu nije lako napraviti selekciju istih i znati da smo napravili dobar izbor. Navodno, moramo 'biti u toku' sa svim dešavanjima ( i važnim i nevažnim) , 'moramo' posredno ili neposredno biti uključeni u sva moguća društvena, politička, estradna dešavanja. O društvenim mrežama da ne govorim. Ono što nije objavljeno na društvenim mrežama, nije se ni dogodilo. I naravno da pod tim pritiskom nije lako fokusirati se na pozitivno i dobro. Kako i da razmišljamo o pozitivnom, kad i ne stižemo da se bavimo sobom?
Da li ste nekada razmišljali o tome kako bi bilo da se "isključite" iz svega makar na 24 časa? Da uživate uz dobru knjigu i čašu vina, da uživate u vikendu na planini ili na moru bez potrebe da fotografije koje napravite odmah postavite na Instagram, da šetate dišući punim plućima bez potrebe da proverite notifikacije na Facebook-u ili mejl, da kažete sebi da danas ne morate da se javite baš na svaki poziv i odgovorite na svaku poruku i da je zaista nebitno šta novine pišu o nekim "estradnim umetnicima"?
Ne tvrdim da nas društvene mreže sprečavaju da uživamo u životu i vidimo pozitivno u svemu, ali nas definitivno zatrpavaju nepotrebnim informacijama koje nam krče put do samospoznaje, sreće, ljubavi, pa i slobode. Zar je toliko bitno da neko "lajkuje" naš način života? Zar je važnije da se nekome sviđa nešto naše i da se neko divi nečemu što trenutno radimo od našeg sopstvenog osećaja sreće dok to nešto radimo?
Tek kada se oslobodimo viška informacija, potrebe da budemo prisutni u nekom imaginarnom, virtuelnom svetu, a samim tim i podsvesne potrebe da se dopadnemo, krenućemo na put spoznaje o onome što je zaista važno. A što verovatno već imamo. Samo... ne vidimo. Ne stižemo da primetimo.
Naravno da je neophodno da znamo šta se dešava oko nas, da imamo kritički pristup i svoje mišljenje, da budemo svesni trenutka u kom živimo, ali ako nam samo to oduzima svu pažnju i energiju, vremenom ćemo se osetiti zaista iscrpljenim i nesrećnim. Loše stvari će se uvek dešavati. Teško da to možemo da sprečimo. Ali, svoj mikrokosmos smo uvek u mogućnosti da uredimo i ispunimo sadržajima koji nas inspirišu.
Istina je da stanje u kulturi nije najsjanije, ali pozorišta rade i niko vam ne brani da ih ponekad posetite; koncerti kvalitetnih izvođača su i te kako posećeni; knjige vas čekaju u svim bibliotekama i knjižarama; dobri filmovi se još uvek snimaju i kvalitetnog tv programa još uvek ima, samo ako umete da izaberete i pronađete. Naravno, ima na svakom koraku i čarobnih predala u prirodi u kojima možete uživati sami ili sa prijateljima. I još pregršt je lepih stvari koje su nam na raspolaganju svakog minuta, svakog sata, svakog dana. Neki talentovani ljudi pišu, imaju blogove, slikaju, glume, pevaju... čine sve da ovaj svet učine lepšim i plemenitijim mestom. Odakle onda nama pravo da se "zatvorimo" u neki svoj svet tuge i jadikovanja?
Ponoviću bezbroj puta ponovljeno: ne možemo menjati svet, ali možemo sebe. Ne možemo sprečiti negativne stvari, ali možemo sebi i svom okruženju život učiniti prelepim, možemo od sopstvenog života stvarati umetnost i ljubav. Možemo ličnim primerom pokazati da može mnogo bolje i inspirisati druge. Zar to nije i više nego dovoljno?
Mora postojati ravnoteža. Drugačije ne bi bilo zanimljivo i ne bi bilo ni malo inspirativno. Umesto da sedimo i žalimo se, možemo se pokrenuti i uraditi nešto za sebe i svoje najdraže. Naše misli oblikuju naš život i baš zbog toga bi trebalo da se fokusiramo na pozitivno. Možete uraditi i jednu zanimljivu vežbu koju sam i sama od ove godine počela da praktikujem: uzmite neku svesku, blokčić, rokovnik, šta god ( ukoliko ne pišete dnevnik) i svakog dana zabeležite nekoliko lepih stvari koje ste tog dana primetili, bilo da su se dogodile vama ili nekom u vašem okruženju, čak i prolazniku na ulici, ili ako ste čuli neku lepu vest, obradovali se nečemu.... bilo šta što je izazvalo pozitivan utisak i ispunilo vas makar na trenutak radošću. Nakon samo nekoliko dana shvatićete koliko ste zapravo srećni. Ali, nemojte prestati. Radite to svakodnevno. Možete i da fotografišete trenutak koji vas je usrećio ili inspirisao ili da napišete nekoliko rečenica o njemu. Počećete da primećujete samo pozitivne promene u svom okruženju, u vama, u svom životu.
Najvažnije je da na kraju svakog dana budete zahvalni na tim trenucima sreće. Zahvalnost je put ka mnogo većim stvarima i ka ostvarenju onog "nemogućeg", onoga o čemu budni sanjate. Verujte mi na reč.
Da li ste nekada razmišljali o tome kako bi bilo da se "isključite" iz svega makar na 24 časa? Da uživate uz dobru knjigu i čašu vina, da uživate u vikendu na planini ili na moru bez potrebe da fotografije koje napravite odmah postavite na Instagram, da šetate dišući punim plućima bez potrebe da proverite notifikacije na Facebook-u ili mejl, da kažete sebi da danas ne morate da se javite baš na svaki poziv i odgovorite na svaku poruku i da je zaista nebitno šta novine pišu o nekim "estradnim umetnicima"?
Ne tvrdim da nas društvene mreže sprečavaju da uživamo u životu i vidimo pozitivno u svemu, ali nas definitivno zatrpavaju nepotrebnim informacijama koje nam krče put do samospoznaje, sreće, ljubavi, pa i slobode. Zar je toliko bitno da neko "lajkuje" naš način života? Zar je važnije da se nekome sviđa nešto naše i da se neko divi nečemu što trenutno radimo od našeg sopstvenog osećaja sreće dok to nešto radimo?
Tek kada se oslobodimo viška informacija, potrebe da budemo prisutni u nekom imaginarnom, virtuelnom svetu, a samim tim i podsvesne potrebe da se dopadnemo, krenućemo na put spoznaje o onome što je zaista važno. A što verovatno već imamo. Samo... ne vidimo. Ne stižemo da primetimo.
Naravno da je neophodno da znamo šta se dešava oko nas, da imamo kritički pristup i svoje mišljenje, da budemo svesni trenutka u kom živimo, ali ako nam samo to oduzima svu pažnju i energiju, vremenom ćemo se osetiti zaista iscrpljenim i nesrećnim. Loše stvari će se uvek dešavati. Teško da to možemo da sprečimo. Ali, svoj mikrokosmos smo uvek u mogućnosti da uredimo i ispunimo sadržajima koji nas inspirišu.
Istina je da stanje u kulturi nije najsjanije, ali pozorišta rade i niko vam ne brani da ih ponekad posetite; koncerti kvalitetnih izvođača su i te kako posećeni; knjige vas čekaju u svim bibliotekama i knjižarama; dobri filmovi se još uvek snimaju i kvalitetnog tv programa još uvek ima, samo ako umete da izaberete i pronađete. Naravno, ima na svakom koraku i čarobnih predala u prirodi u kojima možete uživati sami ili sa prijateljima. I još pregršt je lepih stvari koje su nam na raspolaganju svakog minuta, svakog sata, svakog dana. Neki talentovani ljudi pišu, imaju blogove, slikaju, glume, pevaju... čine sve da ovaj svet učine lepšim i plemenitijim mestom. Odakle onda nama pravo da se "zatvorimo" u neki svoj svet tuge i jadikovanja?
Ponoviću bezbroj puta ponovljeno: ne možemo menjati svet, ali možemo sebe. Ne možemo sprečiti negativne stvari, ali možemo sebi i svom okruženju život učiniti prelepim, možemo od sopstvenog života stvarati umetnost i ljubav. Možemo ličnim primerom pokazati da može mnogo bolje i inspirisati druge. Zar to nije i više nego dovoljno?
Mora postojati ravnoteža. Drugačije ne bi bilo zanimljivo i ne bi bilo ni malo inspirativno. Umesto da sedimo i žalimo se, možemo se pokrenuti i uraditi nešto za sebe i svoje najdraže. Naše misli oblikuju naš život i baš zbog toga bi trebalo da se fokusiramo na pozitivno. Možete uraditi i jednu zanimljivu vežbu koju sam i sama od ove godine počela da praktikujem: uzmite neku svesku, blokčić, rokovnik, šta god ( ukoliko ne pišete dnevnik) i svakog dana zabeležite nekoliko lepih stvari koje ste tog dana primetili, bilo da su se dogodile vama ili nekom u vašem okruženju, čak i prolazniku na ulici, ili ako ste čuli neku lepu vest, obradovali se nečemu.... bilo šta što je izazvalo pozitivan utisak i ispunilo vas makar na trenutak radošću. Nakon samo nekoliko dana shvatićete koliko ste zapravo srećni. Ali, nemojte prestati. Radite to svakodnevno. Možete i da fotografišete trenutak koji vas je usrećio ili inspirisao ili da napišete nekoliko rečenica o njemu. Počećete da primećujete samo pozitivne promene u svom okruženju, u vama, u svom životu.
Najvažnije je da na kraju svakog dana budete zahvalni na tim trenucima sreće. Zahvalnost je put ka mnogo većim stvarima i ka ostvarenju onog "nemogućeg", onoga o čemu budni sanjate. Verujte mi na reč.
Нема коментара:
Постави коментар