Da li ste se ikada zapitali koliko ste zapravo slobodni?
Često smo skloni da slobodu mešamo sa statusom veze, statusnim simbolima i položajem u društvu, obavezama na poslu i kod kuće, obavezama koje se tiču odvajanja vremena za prijatelje i slično. Sloboda je, međutim, stanje uma i stanje duha. Ništa više i ništa manje od toga. U poslednje vreme često čujem kako ljudi jedva čekaju da prekinu vezu kako bi napokon bili "slobodni" ili kako im još samo nešto nedostaje da bi konačno dosegli slobodu ili pak, kako će dok samo obave još nešto, napokon imati više "slobodnog vremena". Kao da neko drugi odlučuje umesto nas. Vrlo je jednostavno: sami odlučujemo koliko vremena ćemo posvetiti nekome ili nečemu. Ali da... tu je gomila obaveza koju moramo da obavimo svakoga dana, "dosadan" posao, "naporni" ljudi sa kojima moramo provesti izvesno vreme, itd. A zapravo: samo stanje uma. Ako nam se nešto ne dopada, zašto ne bismo pokušali da to promenimo? Zašto obavljamo posao u kome ne pronalazimo ni zrno radosti, inspiracije i uopšte, nekakve svrhe? I zašto provodimo vreme u društvu ljudi koji nam ne prijaju?
Naravno, složićete se verovatno kako je to "lako reći". Ni sama, moram priznati, ne nalazim radost baš u svemu što svakodnevno moram da obavim, ali budući da vidim svrhu u svemu tome jer sve te "sitnice" koje ponekad 'nerviraju' ili oduzimaju vreme koje bih u tom trenutku možda potrošila na nešto drugo, ipak ih uglavnom obavljam rado, razmišljajući o onome što me nakon svega toga očekuje, a to umnogome olakšava situaciju. Iskreno, ljude koji mi iz bilo kog razloga ne prijaju, izbegavam. Okružujem se pozitivnim ljudima koji slično razmišljaju i sa kojima uvek imam fantastične teme za razgovor, tj. za razgovore koji inspirišu i koji su i zaslužni za mnoge od tekstova na ovom blogu. Naravno, nije oduvek bilo tako. Svi mi smo prošli tu fazu poklanjanja vremena i energije ljudima kojima nije trebalo, onim čuvenim "energetskim vampirima". Ali, na greškama se sazreva i uči.
Ono najvažnije od svega jeste da sama donosim odluke o svemu važnom u svom životu bez osvrtanja na to šta će se o tome misliti. Naravno, mnogo puta sam bila osuđivana zbog mnogih svojih izbora. Ali, ako odlučite da budete zaista slobodni i srećni, morate imati na umu da ćete naići na osporavanja. To je sasvim normalno. Život je jedan, neponovljiv i samo vaš. Neće ga živeti niko umesto vas, pa samim tim, niko nema pravo da o njemu sudi. Dakle, sasvim je u redu raditi sve ono što nas čini srećnima, naravno, sve dok to ne ugrožava druge.
Kada razgovarate sa zaista uspešnim i srećnim ljudima, gotovo niko od njih vam neće reći da je njegov put do uspeha i sreće bio posut ružama. Uglavnom su svi u nekom periodu svog života nailazili na različita osporavanja i neretko nisu imali podršku baš svih ljudi koji im znače. Ipak, istrajali su. Istrajali su kako ne bi izgubili sebe. Jer kada izgubimo sebe, više nikada nećemo biti slobodni. U šta god da verujete, morate se boriti za to bez obzira na mišljenje okruženja. Imajte na umu da originalne, velike i dobre ideje nikada u početku nisu dobijale naklonost većine.
Takođe, trebalo bi da imate na umu da su ljubav i sloboda sinonimi, a ne reči suprotstavljene jedna drugoj. "Sloboda veže, okovi teraju na beg". Ljudi koji se zaista vole osećaju se u potpunosti slobodnim. Sigurni su u svoje odluke, svoje izbore i što je najvažnije, u svoju ljubav. Podržavaju i dopunjuju jedno drugo. Zajedno rastu, zajedno uče, zajedno sazrevaju i raduju se uspesima onog drugog podržavajući međusobno svaku zamisao i ideju. Čini mi se da nam 'moderno doba' pomalo nameće tu misao kako ako smo u vezi ili braku, nemamo svoju slobodu i kako je "in" biti singl. Međutim, mislim da "imati svoju slobodu" ne znači biti singl i nema ama baš nikakve dodirne tačke sa tim. Nemam ništa protiv singl osoba ili ljudi koji trenutno osećaju da bi trebalo da provedu neko vreme sami. Svako ima svoje razloge, naravno. Ali moramo znati da sloboda u onom pravom smislu reči, u svom pravom značanju, nema nikakve veze sa nekakvim statusom, ne zavisi od druge osobe, ljudi ili okolnosti. Zavisi isključivo od nas samih. Jer je sloboda ništa drugo do HRABROST da budemo srećni. Da se usudimo da uradimo ono što STVARNO MI želimo, ono što nas zaista čini srećnima bez imalo bojazni od bilo kakvih osuda.
Ok, treba da razmišljamo o tome šta će naši prijatelji reći o našem partneru jer je važno da ga prihvate, trebalo bi da očekujemo da prijatelji podrže naše izbore i kada je reč o poslovnim izazovima ili bilo kojim drugim važnim životnim odlukama, ali moramo znati da je važno i da zastanemo i poslušamo svoje srce. OSLUŠNIMO SEBE. Jer svoj život živimo samo mi. I samo jednom. Bez reprize ili mogućnosti popravke jer to ipak nije film ili serija. Ukoliko zaista verujemo u svoj izbor, vremenom će to i drugi prihvatiti i postaće im sasvim normalno jer će znati da ste to zapravo vi. Bez maski i foliranja. Kada se stvarno oslobodimo tog imaginarnog pritiska "šta će reći svet" koji je zapravo samo u našoj glavi, već ćemo biti korak bliže slobodi.
A samo kada smo istinski slobodni, možemo biti i srećni i uspešni.
Često smo skloni da slobodu mešamo sa statusom veze, statusnim simbolima i položajem u društvu, obavezama na poslu i kod kuće, obavezama koje se tiču odvajanja vremena za prijatelje i slično. Sloboda je, međutim, stanje uma i stanje duha. Ništa više i ništa manje od toga. U poslednje vreme često čujem kako ljudi jedva čekaju da prekinu vezu kako bi napokon bili "slobodni" ili kako im još samo nešto nedostaje da bi konačno dosegli slobodu ili pak, kako će dok samo obave još nešto, napokon imati više "slobodnog vremena". Kao da neko drugi odlučuje umesto nas. Vrlo je jednostavno: sami odlučujemo koliko vremena ćemo posvetiti nekome ili nečemu. Ali da... tu je gomila obaveza koju moramo da obavimo svakoga dana, "dosadan" posao, "naporni" ljudi sa kojima moramo provesti izvesno vreme, itd. A zapravo: samo stanje uma. Ako nam se nešto ne dopada, zašto ne bismo pokušali da to promenimo? Zašto obavljamo posao u kome ne pronalazimo ni zrno radosti, inspiracije i uopšte, nekakve svrhe? I zašto provodimo vreme u društvu ljudi koji nam ne prijaju?
Naravno, složićete se verovatno kako je to "lako reći". Ni sama, moram priznati, ne nalazim radost baš u svemu što svakodnevno moram da obavim, ali budući da vidim svrhu u svemu tome jer sve te "sitnice" koje ponekad 'nerviraju' ili oduzimaju vreme koje bih u tom trenutku možda potrošila na nešto drugo, ipak ih uglavnom obavljam rado, razmišljajući o onome što me nakon svega toga očekuje, a to umnogome olakšava situaciju. Iskreno, ljude koji mi iz bilo kog razloga ne prijaju, izbegavam. Okružujem se pozitivnim ljudima koji slično razmišljaju i sa kojima uvek imam fantastične teme za razgovor, tj. za razgovore koji inspirišu i koji su i zaslužni za mnoge od tekstova na ovom blogu. Naravno, nije oduvek bilo tako. Svi mi smo prošli tu fazu poklanjanja vremena i energije ljudima kojima nije trebalo, onim čuvenim "energetskim vampirima". Ali, na greškama se sazreva i uči.
Ono najvažnije od svega jeste da sama donosim odluke o svemu važnom u svom životu bez osvrtanja na to šta će se o tome misliti. Naravno, mnogo puta sam bila osuđivana zbog mnogih svojih izbora. Ali, ako odlučite da budete zaista slobodni i srećni, morate imati na umu da ćete naići na osporavanja. To je sasvim normalno. Život je jedan, neponovljiv i samo vaš. Neće ga živeti niko umesto vas, pa samim tim, niko nema pravo da o njemu sudi. Dakle, sasvim je u redu raditi sve ono što nas čini srećnima, naravno, sve dok to ne ugrožava druge.
Kada razgovarate sa zaista uspešnim i srećnim ljudima, gotovo niko od njih vam neće reći da je njegov put do uspeha i sreće bio posut ružama. Uglavnom su svi u nekom periodu svog života nailazili na različita osporavanja i neretko nisu imali podršku baš svih ljudi koji im znače. Ipak, istrajali su. Istrajali su kako ne bi izgubili sebe. Jer kada izgubimo sebe, više nikada nećemo biti slobodni. U šta god da verujete, morate se boriti za to bez obzira na mišljenje okruženja. Imajte na umu da originalne, velike i dobre ideje nikada u početku nisu dobijale naklonost većine.
Takođe, trebalo bi da imate na umu da su ljubav i sloboda sinonimi, a ne reči suprotstavljene jedna drugoj. "Sloboda veže, okovi teraju na beg". Ljudi koji se zaista vole osećaju se u potpunosti slobodnim. Sigurni su u svoje odluke, svoje izbore i što je najvažnije, u svoju ljubav. Podržavaju i dopunjuju jedno drugo. Zajedno rastu, zajedno uče, zajedno sazrevaju i raduju se uspesima onog drugog podržavajući međusobno svaku zamisao i ideju. Čini mi se da nam 'moderno doba' pomalo nameće tu misao kako ako smo u vezi ili braku, nemamo svoju slobodu i kako je "in" biti singl. Međutim, mislim da "imati svoju slobodu" ne znači biti singl i nema ama baš nikakve dodirne tačke sa tim. Nemam ništa protiv singl osoba ili ljudi koji trenutno osećaju da bi trebalo da provedu neko vreme sami. Svako ima svoje razloge, naravno. Ali moramo znati da sloboda u onom pravom smislu reči, u svom pravom značanju, nema nikakve veze sa nekakvim statusom, ne zavisi od druge osobe, ljudi ili okolnosti. Zavisi isključivo od nas samih. Jer je sloboda ništa drugo do HRABROST da budemo srećni. Da se usudimo da uradimo ono što STVARNO MI želimo, ono što nas zaista čini srećnima bez imalo bojazni od bilo kakvih osuda.
Ok, treba da razmišljamo o tome šta će naši prijatelji reći o našem partneru jer je važno da ga prihvate, trebalo bi da očekujemo da prijatelji podrže naše izbore i kada je reč o poslovnim izazovima ili bilo kojim drugim važnim životnim odlukama, ali moramo znati da je važno i da zastanemo i poslušamo svoje srce. OSLUŠNIMO SEBE. Jer svoj život živimo samo mi. I samo jednom. Bez reprize ili mogućnosti popravke jer to ipak nije film ili serija. Ukoliko zaista verujemo u svoj izbor, vremenom će to i drugi prihvatiti i postaće im sasvim normalno jer će znati da ste to zapravo vi. Bez maski i foliranja. Kada se stvarno oslobodimo tog imaginarnog pritiska "šta će reći svet" koji je zapravo samo u našoj glavi, već ćemo biti korak bliže slobodi.
A samo kada smo istinski slobodni, možemo biti i srećni i uspešni.
Нема коментара:
Постави коментар