Leto je odavno za nama, a ja sam još uvek prepuna utisaka. Zapravo, toliko toga želim da vam poručim! Nisam otišla na neku daleku destinaciju, a toliko toga imam da vam kažem! Iako nisam otišla nigde iz svog grada, moram priznati da sam radeći na blogu, ali i na sebi, baš mnogo putovala. I to najlepšim mogućim putevima- putevima svog detinjstva, mašte i svoje duše. Putevima kroz sebe. Svašta sam pronašla. Mnogo različitih osoba sam upoznala, mnogo skrivenih želja, ali i talenata otkrila i disala punim plućima! Ali sve to i vi sada možete uraditi, nije neophodno da bude leto! Zapravo, nema veze sa godišnjim dobom. Ima veze samo sa vašom željom i odlukom. Odlukom da ZASTANETE.
Svi mi imamo gomilu obaveza i "preča posla" od sedenja, razmišljanja i pisanja ili čitanja omiljene knjige. Od svakog od nas se svašta očekuje. To je toliko očekivanja da se često uhvatimo u varku kako su sve to zapravo naše težnje, naši ciljevi i želje, kako sve to očekivano, u stvari, moramo da odradimo zbog sebe. Ponavljam, odradimo. Ali, sve što "odrađujemo" stvara stres, a sve što ne prija našoj duši nikako nas ne može učiniti srećnima. Postoje stvari koje svi moramo da 'obavimo' , ali uvek postoji vreme koje možemo da odvojimo samo za sebe ako to istinski želimo. Nikada nisam bila neodgovorna osoba, uvek sam sve svoje obaveze završavala na vreme, sve je nekako išlo "po planu". Činilo mi se da baš tako treba, a istina, bila sam na trenutke i stvarno zadvoljna. Još kad vidim da su svi oko mene srećni, milina. Međutim, ovog leta sam odlučila da "iskočim" iz plana i ne razmišljam previše o rokovima. Leto je, svako je sebi mogao da priušti takav luksuz barem na nekoliko dana ili makar, sati. Uzela sam sve knjige koje odavno želim da pročitam, a nikako 'nemam vremena' , što zbog ispitnih rokova, što zbog raznih obaveza koje sama sebi namećem čak i kada nisam raspoložena da ih obavim, a nekad , iskreno, i zbog lenjosti. I sve magazine, takođe. Soba mi je bila prepuna papira. Zapravo, nisu to obični papiri. Sve to mi je mnogo značilo... a paradoksalno, baš sam tome posvećivala najmanje, tačnije, nimalo vremena. Našla sam i neke svoje stare dnevnike i sveske u koje sam lepila članke iz omiljenih dečjih i tinejdž magazina. Inspiracije je bilo na sve strane! Čak sam i kupila u Laguni one bojanke za odrasle verujući da stvarno "umanjuju stres". Mada, zapravo, sve je stanje svesti. Sve je onako kako smo mi birali da bude. Pored knjiga koje sam već imala, pokupila sam i sve moguće nove naslove sa polica, sve zanimljive romane o ljubavi i umetnosti, onome što me zaista interesuje i inspiriše! To "čitanje za svoju dušu" me je bukvalno preporodilo! Rekla bih.... malo i promenilo. Sveska i olovka... omiljeni magazini i dobre knjige za dušu i čarolija je mogla da počne! Radila sam sve ono u čemu istinski uživam....pisala, pisala, pisala.... uz mnogo čitanja, razmišljanja i ljubavi. Ljubav je najvažniji sastojak svakog teksta koji pripremam za blog, ali i onih koje pišem tek onako, sama za sebe, čisto da saberem misli. I radeći ono što volim, shvatila sam da, ako stvarno želiš, za sve ima vremena. A naročito, moraš imati vremena za sebe. S vremena na vreme moraš da se "očistiš" od negativne energije, sumornih misli, "važnih" sastanaka, obaveza koje si morao da ispunjavaš, raznih papirologija, ljudi sa kojima si iz nekog razloga morao da komuniciraš i onda kada za to stvarno nisi bio raspoložen i svega što te sputava kako bi ostavio prostor za ono što tvoju dušu čini srećnom. Isto to su mi baš u tim trenucima napisale i dve fantastične žene koje inspirišu, a sa kojima sam uradila intervju za blog. Zastati. Osvrnuti se. Zapitati se- šta je ono što zaista želiš. And magic is here.
Mnogo vremena trošimo fokusirajući se na nebitne, rekla bih čak, nažalost, i na negativne stvari. Ne shvatamo da ne moramo da vidimo baš svaku informaciju na portalima, da nije neophodno niti važno za nas da znamo šta se trenutno dešava u životu neke javne ličnosti niti moramo biti 24 časa onlajn ni na jednoj društvenoj mreži. Jer, svet će svakako preživeti i bez našeg redovnog prisustva onlajn :) Bitno je da smo prisustni u sebi, u ovom trenutku, na mestu gde se nalazimo i da umemo da vidimo svu lepotu tog trenutka ma koliko on bio nesavršen. Ne mora da znači da je neko ko se baškari na nekoj peščanoj plaži negde daleko trenutno srećniji i spokojniji od nas, to ne možemo da znamo. Možda baš mi, sada i ovde, imamo sve što nam je potrebno i dovoljno za sreću. Nije za nas bitno ono što nam se "servira" sa svih strana, za nas je bitno SAMO ono što hrani našu dušu. Šta god to bilo. Crtanje, kao što smo radili u detinjstvu, odlazak na basket sa prijateljima, šetnja pored reke, čitanje knjige, pisanje, ples, kuvanje, pevanje, šta god! Ali samo da bude nešto što nas RADUJE. Radost je nešto što smo stvarno poznavali u detinjstvu. Svako od nas, bez izuzetka. A gde se izgubila?
Pa upravo u toj potrazi za jeftinim seznacijama, u trci za rokovima, radnim zadacima, u trci sa vremenom i očekivanjima raznih ljudi kojima smo iz različitih razloga "dužni", u obavezama koje smo sami sebi nametnuli, u žurbi da nešto stignemo, da uradimo "još samo ovo", da dobijemo "još samo ono" , da kupimo "još samo nešto". To sve radimo mehanički i tu nema najčešće ni trunke radosti. Dok mislimo da radimo ono "što moramo" , da to što smo odrasli znači samo da smo postali odgovorni i da "više nema vremena za dečje igrarije i ubijanje dosade", zaboravili smo na najvažnije. Pre svega, na svoje istinske potrebe, na ono što nam šapuće naša duša. Uporno racionalizujemo sve što nam se dešava, uporno uništavamo trenutak i verujemo da radimo nešto kako bismo postigli cilj. Ako je reč o zaista našem cilju, u redu. Ali, ako ne ispunjavamo svoje snove već tonu tuđih očekivanja, upaliće se alarm koji govori da bi trebalo da zastanemo. I da uradimo nešto za sebe. Uostalom, od najmanjih koraka se počinje. Ako spoznamo šta je ono što naša duša istinski želi i svakodnevno činimo i najmanji korak ka ostvarenju sna naše duše, na dobrom smo putu. I bićemo srećni i zadovoljni. Nikad ne zaboravite svoje snove iz detinjstva. Oni su, ma koliko vam delovalo drugačije, veoma važni za naš sadašnji i budući život, za čitav život. Zapisujte ih. Ili zapisujte uspomene. Sve čega se sećate iz svog detinjstva, svakog trenutka koji vam je tada bio važan. Svakog trennutka koji je tad mogao da vas beskrajno usreći. Još uvek ste to vi. Samo su vas okolnosti možda promenile. Još uvek vam je isto što i tada, za sreću dovoljno i danas. Samo što baš to nemate jer ste možda negde usput izgubili sebe.
Razigrajte se i pustite mašti na volju. Makar na nekoliko minuta. And magic will happen. Sigurna sam!
Нема коментара:
Постави коментар