Intervju: Slađana Bušić: " Znam da se od novinarstva ne živi, ali spremna sam za Reč i da umrem"

"Čarobni svet reči" kao i do sada, nastavlja da predstavlja talentovane kreativne ljude koji čine da svet postane makar malo lepše mesto za sve nas. Putem kojim se ređe ide, putem ozbiljnog rada, truda, vere, talenta, entuzijazma, ljubavi prema rečima i umetnosti, putem hrabrosti i stvaralaštva , Slađana Bušić hrabro korača ka ostvarenju svojih snova.  Večito zaljubljena u Reči   ( baš u duhu našeg "Čarobnog sveta reči") kojima stvara neke čudesne svetove kakvi zapravo i postoje u svakome od nas, samo bi trebalo da ih otkrijemo, a opet, svesna trenutka i društva u kome živimo, govori o inspiraciji, ljubavi prema novinarstvu i umetnosti, pokušaju da promenimo svet jer je ova planeta samo naša i na nama je da je činimo najlepšim mogućim mestom za sebe, a onda i za druge! Ukoliko pogledate spisak njenih omiljenih autora i knjiga što iz domaće, što iz svetske literature ( biće vam potrebno malo duže da ga pročitate) , razumećete zbog čega se ona tako dobro "snalazi" sa rečima kojima proizvodi magiju. Nedavno je napisala i svoju prvu priču za decu kojom će buditi mališane u radio emisiji "Dobro jutro, deco", a iz koje, sasvim sigurno, i odrasli mogu mnogo toga da nauče. Njen blog "Veselo lice" nas s vremena na vreme podseti na to koliko je zapravo radosti u svima nama i oko nas, samo ako želimo da je vidimo jer, kako reče Duško Radović, "sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide." Upravo zbog toga što svako od nas ima moć da od svog života stvori umetničko delo koje će služiti mnogima kao inspiracija, Slađana Bušić vas u jednoj svojoj pesmi navodi na razmišljanje o tome "koje je boje vaša umetnost", kao i vaš život, duboko verujući u to da za umetnost, kulturu, ljubav i čovečnost još uvek ima mesta na ovoj planeti.   

Da li se sećaš trenutka kada si se zaljubila u pisanu reč i odlučila da svoje obrazovanje nastaviš na Fakultetu političkih nauka, i to na katedri za žurnalistiku?

-Još dok sam bila u majčinoj utrobi, počela sam da se zaljubljujem. Najpre u nezaboravne zvuke i neverovatne slike kojima sam bila okružena, a potom i u Reči, kojima sam nestvarne prizore sebi pokušavala da dočaram. Zatim sam došla na svet, ponekad, veoma opasno mesto na planeti Zemlji. Mama mi je čitala knjige, dok je tata svirao violinu, pa sam Umetnost zahvaljujući njima u potpunosti zavolela. Naučila sam da čitam mnogo pre polaska u školu. Kod nas u kući normalno je da se knjiga čita naglas. Takođe, moji roditelji su voleli i vole da razgovaramo o knjigama, muzici, slikarskim delima, arhitekturi, jednom rečju, o Kulturi. Zajedno gledamo filmove, slušamo Bitlse. Imala sam sreće što sam u osnovnoj školi imala profesorku srpskog jezika i književnosti Ružu Purić, koja je bila i moja razredna, i koja je sve to što sam naučila u kući, u mene u potpunosti utisnula. Mi smo bili generacija koja je imala i školski časopis, kao i novinarsku, literarnu i dramsku sekciju. Bila sam deo svake od njih. I u svakoj od njih pronalazila deo sebe. Mi smo već u drugom razredu sami osmišljavali i vodili programe. Sećam se da sam čak u prvom razredu najavljivala jedan program na školskoj priredbi. Žao mi je što su mnoge škole u Srbiji danas uskraćene za takav vid rada sa đacima. Shvativši da je Pozorište moj način života, da je Muzika moja velika ljubav, da je Slikarstvo moj pogled na svet, a Reči moja potreba, moj lek i duhovno zadovoljstvo,odlučujem se ( bez grama Hamleta u sebi, koga često imam kraj sebe) da upišem studije novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Znam da se od novinarstva ne živi, ali spremna sam za Reč i da umrem.

Kako je nastao blog "Veselo lice"? Šta je ono po čemu se ovaj blog izdvaja u moru raznih kreativnih blogova koji se pojavljuju iz dana u dan?

- "Veselo lice" je blog u nastanku. Neažuriranost je jedna od njegovih odlika, tj. ažuriranost po sistemu JIN JAN JUNGA, odnosno sinhrono. Mi ne jurimo informacije. Informacije jure nas. Tj. same nam se kažu. Želja "Veselog lica" je da ljudi počnu da obraćaju pažnju na svakodnevne sitne radosti i da ih zapamte, jer krupne radosti najčešće su prolazne. Često se susreće sa pitanjem: " Kako je moguće da se uvek smejete? Odakle vam snage za to?!" Kada bismo samo pogledali ( ali, dobro pogledali) ljude oko sebe i kada bismo ih upoznali, istinski upoznali, shvatili bismo kojom količinom sreće smo okićeni. Kada mogu ljudi sa izuzetno teškim životnim pričama da imaju osmehe, zašto ne bismo mogli i mi?! Svako od nas će se naći u onim situacijama za koje pomisli da ne može da ih reši , ali i one se prevazilaze. Život čoveku da samo onoliko koliko može da izdrži. Što si jači, više ćeš teških situacija imati u životu, ali ćeš iz njih izlaziti još jači i izdržljiviji. Ako je zdravlje najvažnija stvar na svetu, životna radost i duhovna ispunjenost su najvažnije sporedne stvari na svetu, neka mi ne zamere ljubitelji fudbala.
Konstantno jedini odgovor na tešku situaciju u kojoj se naša zemlja nalazi je urlik u sebi. Svi kukamo, niko ništa ne preduzima. Svi bi promene, niko ne bi da se menja. "Zašto mora sve od mene da krene?!" Zato što je svako od nas promena. Promena koja može uticati i za početak promeniti svoj položaj u zgradi, zatim u ulici, onda u naselju, potom u lokalnoj samoupravi,a zatim i na nekom krupnijem planu, odnosno u državi. Neće sve doći preko noći, ali verujmo da će doći, tj. da ćemo mi to nešto dovesti. Ako mi nećemo, ko će? Zbog toga potrebno je da se naš bunt čuje naglas. Kulturu su sahranili, ali mesto joj nije u kovčegu. Zbog toga mi moramo biti Buntovnici koji će, ako ništa, ostaviti bar knedlu u grlu onima koji su Kulturu i Umetnost sistematski uništavali i to i dalje čine. "Pljačka im materina", što bi rekao aforističar. "Veselo lice" je prostor za ambiciozne, kreativne i savremene "buntovnike sa razlogom".

Pored toga što se baviš novinarstvom, pišeš i pesme, aforizme, kratke priče...U čemu pronalaziš inspiraciju?

- Inspiracija je svuda oko nas i u nama samima, samo je treba pažljivo čuti. Često nas zove. Piše nam pisma. Umesto nas ide na letovanja i zimovanja. Vodi nas za ruku, ali i gura u provaliju. Sa nama pravi fotografije i kolaže, boji lice, svira klavir. Mi samo zapisujemo njene doživljaje i njena sećanja. Ponekad je neko od nas nedostupan, pa inspiracija pobegne, zavuče se u glavu nekog drugog. Počne da otkucava u nečijem tuđem srcu. Popne se na nebo, a mi još nismo kupili dovoljno dugačke merdevine da do neba stignemo. Pokrije se senkom i po ceo dan se ogleda u Suncu...Međutim, ne možeš uvek očekivati prisustvo inspiracije. Tamo gde isnpiracija prestaje, počinje očajanje. I to je težina krsta koju moraš poneti, ako si se opredelio za stvaralaštvo.

Sam naziv zemlje Srbija je aforističan, tako da za aforizme inspiracije nikada ne ponestaje. „Majke, rađajte lopove“, jedan je od skorašnjih. Dok god budem živela na najlepšem delu Balkana, pisaću aforizme. Priča se takođe rodi. Njima se svakodnevno hranim, mada mnogo ih više čitam nego što ih pišem. Za dečje priče potrebna je doza zrelosti i životno iskustvo, ali zahvaljujući urednici programa za decu i mlade u Radio Beogradu, Vesni Ćorović Butrić, napisala sam nedavno i svoju prvu priču za decu. Veoma mi je drago što ću njom probuditi decu, i to u emisiji „Dobro jutro deco“ uz koju sam se budila i odrastala. Vrlo sam srećna što sam i saradnik redakcije, jer od svih ljudi koji su u njoj i koji su  dete u sebe sačuvali, mogu dosta toga da naučim.

Poeziju pijem umesto lekova za smirenje. Nikada ne izlazim iz kuće bez neke zbirke poezije, tako da često kažem da je: „Poezija uvek sa mnom, uz mene, i u meni“. I zaista je tako. Nikada neću napisati najbolju pesmu, ali svaki put se oduševim kada najbolju pročitam. A mnogo je najboljih, bar u mom životu. I dela iz klasične literature, takođe.

Projekat „Mladi dolaze“ pri Udruženju književnika Srbije i nosilac projekta, tj. mama Grozdana Lučić Lalić pomogli su mi da shvatim da Poezija među mladima itekako živi i da nikada neće nestati.

Blogovanje podrazumeva upoznavanje različitih zanimljivih inspirativnih ljudi i predivna druženja sa njima. Postoji li intervju na koji si izuzetno ponosna i ličnost koja je na tebe ostavila poseban utisak?

- Tako je, svaka od osoba sa kojom sam razgovarala na mene je ostavila poseban utisak. Odabrala sam ih kao sagovornike za Veselo lice, pre svega iz razloga što su posebne i krasi ih neka osobenost, ako ništa bar „veselo lice“. Unikati falsifikata imaju prostora u svim ostalim medijiskim izdanjima, a Veslo lice prostor je isključivo za „Buntovnike s razlogom“, ljude koji se ne stide svoje različitosti. Veselo lice je prostor za obične ljude koje krasi neobičnost i koji na neobičan način gledaju na svet... Najbolji intervju još nisam uradila. Mada, svakodnevno sam mu za jedan korak bliža. Najbolje ne postoji. To je otprilike odlika savršenstva, a savršenstvu samo možemo težiti i možemo ga zamišljati i živeti u onostranom svetu. Mada, nije li najbolji intervju onaj koji sa sobom vodiš?! Volim da postavljam pitanja, mada vrlo često se zbunim pre odgovora, naročito na pitanja iz dečjih usta. Pre dve godine, moja najmlađa sestra Natalija, stala je ispred ogledala, pogledala me i pitala: „A zašto Ti hoćeš da budeš pisac?“ Nisam znala šta da joj odgovorim. Postoje stvari koje hoćeš i stvari koje se kroz tebe hoće. Novinarstvo se kroz mene hoće. Najneverovatniji utisak na mene ostavlja Tišina, tako da me ona neretko i inspiriše.

Šta voliš da čitaš, imaš li omiljenog pisca ili autora čije delo te je na neki način "dotaklo" i promenilo? Koje knjige bi preporučila čitaocima našeg bloga?

- S obzirom na to da dosta vremena provodim u gradskom prevozu, u redovima i čitaonicama, svaki sekund vremena trošim na čitanje najrazličitijih stvari, od dnevne štampe, „Politike“, dnevnog lista „Danas“ i „Večernjih novosti“, preko različitih kreativnih portala, zatim „Nedeljnika“, „NIN-a“, i nedeljnog lista „Vreme“, „Njuz neta“, do klasičnih dela,  istorijskih i detektivskih romana, pa sve do Poezije ( koja me ni u snovima ne ostavlja na miru). Kada bih odabrala omiljenog pisca, ogrešila bih se o nekog sigurno. Mogu da navedem one koje volim. To su pre svih Branislav Nušić sa svim svojim delima (čovek zahvaljujući kome sam svom zvaničnom imenu dodala ime Branislava i ostala bez nekoliko hiljada dinara u džepu) potom Ivo Andrić, Stendal, Zola, Igo (Francuzi), F.M.Dostojevski („Zapisi iz podzemlja“ i „Zapisi iz mrtvog doma“, „Idiot“, „Koskar“...) , Tolstoj („Rat i mir“), Bulgakov („Majsor i margarita“), Borislav Pekić ( „Besnilo“, „Zlatno runo“ (svevremeno)), potom Tomas Man („Čarobni breg“), Gogolj („Dnevnik jednog ludaka“), Nabokov („Bleda vatra“), „Biblija“, zatim Tišma („Bernardijeva soba“), Filip David („Kuća sećanja i zaborava“), M.Pavić („Hazarski rečnik“, „Predeo slikan čajem“)... Sigurno sam nešto zaboravila. Preporučujem zbrirku priča sa ulice „C.c.c“, potom „Ulicu na ljuljaški“ Vesne Ćorović Butrić, potom zbirku poezije „Iz istog smo legla“ Grozdane Lučić Lalić, zatim uvek poeziju Momčila Nastasijevića, Branka Miljkovića, Vaska Pope, Ivana V.Lalića,  Enesa Hailovića, Adama Puslojića, Branislava Veljkovića, Rastegorca, A.Sekulića (klokotrista) i naravno svih ljudi iz projekta „Mladi dolaze“. ( Nikole Đurića, „O stalaktitu i stalagmitu“, Ognjena Karadžića, „Tri jezika starosti“ i „Prljave ljudske šake“, Nemanje Dragaša („Obećani svemir“), Gorana Nedeljkovića („Kornjačino srce“), Tamare Simić („Neobična bajka“), potom Aleksandra Stanić Škodrića (majstora za stihove), Đorđa Kuzmanovića, Jane Petrović, Ane Krstić...), ali i ljudi iz pesničke grupe „Mladi i mrtvi“ (Miodraga Danilovića, Jasne Kinđić, Stefana Stefanovića, Stefana Sobakova („Bekstvo u zatvor“, „Džez naš nasušni“), Ane Ilić, Tanje Janković, Gileta Laudanovića i mnogih drugih).  Sve knjige i autore koje sam navela toplo preporučujem svim čitaocima bloga „Čarobni svet reči“. Naravno, neka ne zaborave Crnjanskog, Raičkovića, Dučića, Kostića, Ćopića, Nerudu i nikako Šekspira, jer ima „nešto trulo u državi“, a i „zglob je ispao“. I nikako ne smem zaboraviti knjigu „Lajem ne prestajem“ Ljilje Bralović, niti zbirku poezije „Šta je život“ Silvije Pavić.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost kada je reč o tvom blogu, ali i novinarskoj karijeri?

- Što bi rekao Mika Antić: „Ludo moja, zar ne znaš, lepo je nemati plan...“, jer sve se nekako događa „mimo naše volje“. Ako se jednog jutra probudim i poželim da odustanem od novinarstva, nastaviću da spavam, jer znam da to neću biti ja. Sigurna sam da novinarstvo u meni od mene nikada neće odustati, stoga ćete me sigurno još dugo, dugo slušati kao novinara, čitaćete moje tekstove i viđaćete me u ovom trenutku, u središtu pažnje. Kultura, Umetnost, Stvaralaštvo, Osmeh i Čovečnost moja su opredeljenja i boriću se za njih dok god budem disala. A i kada prestanem, „s druge strane duge“ znam da će nešto moje umesto mene pisati i govoriti. Možda jedan akord iz Osmeha Veslog lica.

Šta bi poručila mladim ljudima koji žele da se bave novinarstvom, pisanjem ili bilo kojim drugim oblikom kreativnog izražavanja?

- Od jednog svog sagovornika, kao odgovor na jedno slično pitanje, dobila sam rečenicu: „Poruke daju mudri starci“. Dodaću: Obećanja daju političari, a inspiraciju umetnici. Slušajte sebe i negujte to nešto svoje u sebi, bez obzira na to šta drugi o tome mislili. Mnogo čitajte, da biste bar nešto malo umeli da napišete. Ne klečite! Ne molite se političarima za veću platu. Postavljajte pitanja! Ne idite samo na konferencije velikih vođa! Vi ne možete promeniti svet, ali možete uticati na pokretanje promena. Ne očekujte da ćete od novinarstva ili bilo kog drugog kreativnog zanimanja živeti. Neka novinarstvo, film, muzika, pozorište, fotografija, slikarstvo, arhitektura i Vaše misli budu pokretači ovog društva. Zapamtite, misli su materijalne. Pokreću čak i stvari, neka pokrenu i Vas. Jer, Reč je Vaš život, iako je čovek gospodar samo neizgovorenih reči! Gospodarstvo nije za Vas. Možda mislite da ste baš Vi „generacija zatvorenih vrata“. Otvorite ih! Svojim znajem, trudom, entuzijazmom, energijom, neodustajanjem, borbom, hrabrošću i nepokolebljivošću! Jednom rečju, svojim optimizmom!

БОЈА ВАШЕ УМЕТНОСТИ...

Каква се то музика чује са дирке срца Вашег,

Да ли је осмех Вашег ума домаћин, или је само непозван гост;

Како изгледа кореографија стваралаштва Вашег?! 

Које је боје Ваша уметност?

Каква се то песма пише на платну живота Вашег,

Да ли је хумор Ваше главе непријатељ, или је само ретко виђен гост;

Има ли ишта од фотографија стваралаштва Вашег?!

Које је боје Ваше уметност?

Каква се то игра чује у олујним ветровима цвркута Вашег,

Да ли је нада Ваше личности челични зид, или је она само дрвени мост;

Како то изгледа кључ из стваралачког кутка Вашег?!

Које је боје Ваша уметност?

Какав се то рингишпил врти у љуљашци неба Вашег,

Да ли је Ваша личност псећа коска или је она само рибља кост;

На чему је нагласак стваралаштва Вашег?!

Које је боје Ваше уметност?

Које је боје Ваш живот, Ваша љубав, нада, и вера,

Шта ради њена нота и стваралачка сфера;

Чиме се то бави рука Ваше свестраности?!

Које је боје боја Ваше уметности?