Nasilje u školama, nažalost, sve je zastupljeniji problem. Uzroke ovog problema, ali i neke od načina njegovog rešavanja, potražili smo u Unicefovom priručniku za roditelje "Škola bez nasilja".
Navešćemo najpre neke od načina na koje možete pomoći svom detetu ukoliko trpi nasilje:
Za početak- RAZGOVARAJTE SA DETETOM!
Vaše dete kaže da trpi nasilje. Za to je trebalo mnogo hrabrosti. Uvažite tu hrabrost.
Ozbiljno shvatite svaki nagoveštaj problema.
Već mu je dovoljno teško jer treba da kaže da je zapostavljeno.
Verujte svom detetu.
Iako njihov doživljaj može biti subjektivan i pristrasan, deca vrlo retko lažu o tome.
Razuverite svoje dete.
Deca su često uplašena ili zabrinuta za osećanja odraslih i boje se da ih neće više voleti, da će biti ljuti zbog toga što im se dogodilo ili da to neće moći da podnesu. Pokažite da ste dovoljno snažni da čujete od njega šta mu se dogodilo.
Naročito je važno da ne izražavate zgražavanje ili gađenje.
Ne kritikujte čak iako se ne slažete s načinom na koji se vaše dete nosi sa datom situacijom.
SASLUŠAJTE SVOJE DETE
Pažljivo slušajte šta vam dete govori o nasilju. Ne tražite da kaže više ukoliko nije spremno. Recite detetu da ste tu za njega, da vam je drago što vam se poverilo i da je vrlo hrabra odluka da priča o tome. Pitajte ko se nasilno ponaša prema njemu/njoj, kada i gde se to događalo. Saznajte što više- može li vaše dete da imenuje drugu decu ili odrasle koji su bili prisutni (ako ih ima).
NE KRIVITE DETE KOJE TRPI NASILJE
Ne pretpostavljajte da je vaše dete učinilo nešto što je izazvalo nasilje i ne recite : "Čime si izazvao takvu reakciju?"
SAOSEĆAJTE SA VAŠIM DETETOM
Vrlo je važno onome ko trpi nasilje reći da nije kriv za to što se dogodilo i da vam je drago što je imao hrabrosti da vam se obrati. Naime, veoma često se dešava da se kod dece razvije uverenje da sami provociraju i navode osobu da prema njima bude nasilna, pa zbog toga ne prijavljuju nasilje. Iz tog uverenja razvijaju osećanje krivice koje ih još više sputava u prijavljivanju nasilja.
NE RECITE SVOM DETETU DA IGNORIŠE NASILJE, TJ. DA SE PRAVI DA GA NE PRIMEĆUJE!
Dete to može razumeti kao da ćete i vi njega ignorisati ako je nasilju izloženo. Imajte na umu sledeće: da je vaše dete bilo u stanju da "jednostavno ignoriše" nasilje, verovatno vam se ne bi ni obratilo za pomoć. Često pokušaj ignorisanja nasilja omogućuje da nasilje poprimi ozbiljnije razmere, da duže traje i da dete više pati jer nema razumevanje najbližih.
RAZMISLITE ŠTA ĆETE UČINITI, ALI NE OBEĆAVAJTE DA ĆE SVE I ODMAH BITI U REDU.
Nemojte samo reći: "Biće sve u redu, prebrodićeš ti to." Dete vam se obraća za pomoć, a vi možda, nemate "prave" odgovore ili ne znate kako da reagujete.
NE PODSTIČITE OSVETU NASILJEM
Udaranje drugoga verovatno neće rešiti problem, a vaše dete može biti kažnjeno i izloženo još žešćem nasilju. Situacija se može višestruko pogoršati.
KAKO ĆE VAŠE DETE POSTATI OTPORNIJE NA NASILJE ?
Dete mora biti sigurno da ga razumete i verujete mu.
Najpre, uverite dete da prijava nasilnog ponašanja nije isto što i tužakanje i ogovaranje. Ohrabrite ga da vam ispriča sve situacije nasilja kojima prisustvuje u školi, da ih opiše, da razmotri koliko su česte i sl. Ohrabrite ga da među vršnjacima nađe podršku za prijavljivanje nasilja kojem je izloženo. Ohrabrite dete da uspostavi kontakt sa učenicima koji su mu naklonjeni u odeljenju.
Detetov učitelj ili razredni starešina možda može da predloži sa kojim učenicima bi vaše dete moglo da se druži, provodi vreme ili zajedno radi domaće zadatke i uči. Pomozite detetu da učvrsti prijateljstva koja je sklopilo u školi, pozovite njegove školske drugove u svoj dom. Jedan dobar drug može bitno pomoći da vaše dete uspostavi poljuljano samopouzdanje.
Ukoliko je vaše dete plašljivo, bez drugova, pomozite da se uključi u grupe koje zadovoljavaju njegova interesovanja. Pomozite detetu da upozna nove prijatelje van školskog okruženja. Nova sredina može dugotrajno zlostavljanom detetu da osigura "novi početak" i da osnaži njegovo samopoštovanje.
Otkrivanje talenata i razvijanje veština vašeg deteta u pozitivnim društvenim grupama (sport, muzika, igra, jezici, stvaralaštvo) može biti presudno za uspostavljanje samopouzdanja, da se oseća sigurnije u društvu vršnjaka, da veruje u sebe i svoje sposobnosti.
Pomozite detetu da savlada stidljivost, da nauči da se zauzme za sebe bez nasilja. To može pomoći da se prevaziđe strah, što je ponekad dovoljno da obeshrabri napadača.
Omogućite detetu da se oseća važnim, hrabrite ga, recite mu da ono ima različite razloge da se dobro oseća. Ističite i podstičite njegove dobre strane i kvalitete.
Navešćemo najpre neke od načina na koje možete pomoći svom detetu ukoliko trpi nasilje:
Za početak- RAZGOVARAJTE SA DETETOM!
Vaše dete kaže da trpi nasilje. Za to je trebalo mnogo hrabrosti. Uvažite tu hrabrost.
Ozbiljno shvatite svaki nagoveštaj problema.
Već mu je dovoljno teško jer treba da kaže da je zapostavljeno.
Verujte svom detetu.
Iako njihov doživljaj može biti subjektivan i pristrasan, deca vrlo retko lažu o tome.
Razuverite svoje dete.
Deca su često uplašena ili zabrinuta za osećanja odraslih i boje se da ih neće više voleti, da će biti ljuti zbog toga što im se dogodilo ili da to neće moći da podnesu. Pokažite da ste dovoljno snažni da čujete od njega šta mu se dogodilo.
Naročito je važno da ne izražavate zgražavanje ili gađenje.
Ne kritikujte čak iako se ne slažete s načinom na koji se vaše dete nosi sa datom situacijom.
SASLUŠAJTE SVOJE DETE
Pažljivo slušajte šta vam dete govori o nasilju. Ne tražite da kaže više ukoliko nije spremno. Recite detetu da ste tu za njega, da vam je drago što vam se poverilo i da je vrlo hrabra odluka da priča o tome. Pitajte ko se nasilno ponaša prema njemu/njoj, kada i gde se to događalo. Saznajte što više- može li vaše dete da imenuje drugu decu ili odrasle koji su bili prisutni (ako ih ima).
NE KRIVITE DETE KOJE TRPI NASILJE
Ne pretpostavljajte da je vaše dete učinilo nešto što je izazvalo nasilje i ne recite : "Čime si izazvao takvu reakciju?"
SAOSEĆAJTE SA VAŠIM DETETOM
Vrlo je važno onome ko trpi nasilje reći da nije kriv za to što se dogodilo i da vam je drago što je imao hrabrosti da vam se obrati. Naime, veoma često se dešava da se kod dece razvije uverenje da sami provociraju i navode osobu da prema njima bude nasilna, pa zbog toga ne prijavljuju nasilje. Iz tog uverenja razvijaju osećanje krivice koje ih još više sputava u prijavljivanju nasilja.
NE RECITE SVOM DETETU DA IGNORIŠE NASILJE, TJ. DA SE PRAVI DA GA NE PRIMEĆUJE!
Dete to može razumeti kao da ćete i vi njega ignorisati ako je nasilju izloženo. Imajte na umu sledeće: da je vaše dete bilo u stanju da "jednostavno ignoriše" nasilje, verovatno vam se ne bi ni obratilo za pomoć. Često pokušaj ignorisanja nasilja omogućuje da nasilje poprimi ozbiljnije razmere, da duže traje i da dete više pati jer nema razumevanje najbližih.
RAZMISLITE ŠTA ĆETE UČINITI, ALI NE OBEĆAVAJTE DA ĆE SVE I ODMAH BITI U REDU.
Nemojte samo reći: "Biće sve u redu, prebrodićeš ti to." Dete vam se obraća za pomoć, a vi možda, nemate "prave" odgovore ili ne znate kako da reagujete.
NE PODSTIČITE OSVETU NASILJEM
Udaranje drugoga verovatno neće rešiti problem, a vaše dete može biti kažnjeno i izloženo još žešćem nasilju. Situacija se može višestruko pogoršati.
KAKO ĆE VAŠE DETE POSTATI OTPORNIJE NA NASILJE ?
Dete mora biti sigurno da ga razumete i verujete mu.
Najpre, uverite dete da prijava nasilnog ponašanja nije isto što i tužakanje i ogovaranje. Ohrabrite ga da vam ispriča sve situacije nasilja kojima prisustvuje u školi, da ih opiše, da razmotri koliko su česte i sl. Ohrabrite ga da među vršnjacima nađe podršku za prijavljivanje nasilja kojem je izloženo. Ohrabrite dete da uspostavi kontakt sa učenicima koji su mu naklonjeni u odeljenju.
Detetov učitelj ili razredni starešina možda može da predloži sa kojim učenicima bi vaše dete moglo da se druži, provodi vreme ili zajedno radi domaće zadatke i uči. Pomozite detetu da učvrsti prijateljstva koja je sklopilo u školi, pozovite njegove školske drugove u svoj dom. Jedan dobar drug može bitno pomoći da vaše dete uspostavi poljuljano samopouzdanje.
Ukoliko je vaše dete plašljivo, bez drugova, pomozite da se uključi u grupe koje zadovoljavaju njegova interesovanja. Pomozite detetu da upozna nove prijatelje van školskog okruženja. Nova sredina može dugotrajno zlostavljanom detetu da osigura "novi početak" i da osnaži njegovo samopoštovanje.
Otkrivanje talenata i razvijanje veština vašeg deteta u pozitivnim društvenim grupama (sport, muzika, igra, jezici, stvaralaštvo) može biti presudno za uspostavljanje samopouzdanja, da se oseća sigurnije u društvu vršnjaka, da veruje u sebe i svoje sposobnosti.
Pomozite detetu da savlada stidljivost, da nauči da se zauzme za sebe bez nasilja. To može pomoći da se prevaziđe strah, što je ponekad dovoljno da obeshrabri napadača.
Omogućite detetu da se oseća važnim, hrabrite ga, recite mu da ono ima različite razloge da se dobro oseća. Ističite i podstičite njegove dobre strane i kvalitete.
Нема коментара:
Постави коментар