Prva asocijacija na početak oktobra za mene je vezana za fakultet. Pre četiri godine ovaj mesec je za mene u pravom smislu značio jedan novi početak. Početak jednog beskrajno zanimljivog puta na kome čak nisam mogla ni da pretpostavim šta me sve očekuje. Ukoliko ste vi sada na takvom početku, ne plašite se, jer uglavnom su me sačekale prelepe stvari. Naravno, uvek ćete se susretati i sa nekim malim preprekama i problemima, neminovno je, kao što je i inače u životu. Ali, na vama je na šta ćete se fokusirati, tj. gde ćete usmeriti svoju pažnju.
Ukoliko ste upisali željeni fakultet, tj. ono što zaista volite, trenutno niste ni delimično svesni kolika je to privilegija i koliko bi zapravo trebalo da budete srećni i ponosni na sebe. Zašto? Pa, to je znak da ste hrabri, da ne odustajete od svog puta i svojih zamisli bez obzira na sve okolnosti ( znamo kakve sve okolnosti barem kada je naša država u pitanju) i da ste spremni da se borite za svoje mesto jer imate jasnu viziju u kom pravcu bi vaš život trebalo da ide. Ipak, morate znati da bi trebalo da budete otvoreni i za neke nove mogućnosti o kojima do sada možda i niste razmišljali. Divno je studirati ono što voliš, to mogu da potvrdim ja, to može da potvrdi i većina mojih kolega ( književnost se može upisati samo iz ljubavi, a kako drugačije) jer to znači saznavanje sveta u kome želiš da provodiš svoj život i razvijanje svih onih veština koje će ti biti neophodne da radiš na tome što te inspiriše, što obožavaš, što je tvoja strast. Ne mogu da se požalim na svoj fakultet, ali smatram da generalno, situacija u našem obrazovanju može biti mnogo bolja. Fakultet vam sigurno neće ponuditi baš sve i neće zadovoljiti baš sve sfere vašeg interesovanja. Ali, zato vi imate beskonačne mogućnosti kojih niste ni svesni- knjige o svemu što vas interesuje, filmove, pozorišne predstave, koncerte, izložbe... Iskoristite svaki slobodan trenutak i svaku mogućnost da UPIJATE i pratite sve kvalitetne sadržaje ponuđene u gradu u kom studirate.
U trenutku kada sam upisala srpski jezik i književnost, nisam ni slutila da ću kroz samo četiri godine biti potpuno očarana novinarstvom, svojim blogom, ljudima, da ću imati toliko prijatelja koji dele ista interesovanja, da ću upoznati mnoge ljude kojima sam se divila, da ću sačuvati isti entuzijazam koji sam imala i na samom početku i da ću verovati još snažnije u svoje snove uprkos svim okolnostima. Tokom osnovne i srednje škole pisala sam eseje, pesme, talenat za pisanje bio je očigledan i kada je reč o pismenim zadacima iz srpskog jezika i književnosti. U najkraćem, volela sam da pišem. I to mi je išlo od ruke. Imala sam tu sreću da su profesori prirodnih nauka u gimnaziji ( budući da sam bila na prirodno-matematičkom smeru) imali razumevanja za to i nisu me previše "forsirali" kada je reč o matematici, fizici, hemiji... Nekako je svima bilo očigledno i jasno da sam umetnički tip. Naravno, kao i svaka tinejdžerka, neka prva zamisao bila je da postanem pisac. Naravno, to se vremenom i upoznavanjem sebe menjalo. Želim da vam kažem da je fakultet, obrazovanje uopšte, zapravo tu samo da vam pruži neke smernice i pomogne u tome da bolje upoznate sebe, otkrijete svoje mogućnosti i razvijate svoje talente. Barem bi trebalo da bude tako, a to zavisi samo od vas. Morate sebi stvarati mogućnosti.
Budući da sam živela u mestu koje je pružalo mnogo više mogućnosti od mesta u kom sam odrastala, imala sam priliku da odlazim na različita kulturna dešavanja, da se družim sa kreativnim ljudima koji razmišljaju "unapred" i znaju šta žele. Još na drugoj godini studija dobila sam ideju da napravim blog. Međutim, pustila sam da ta ideja još malo sazri. Uvek sam razmišljala da još uvek nisam dovoljno spremna da se ozbiljnije nečim bavim. A to je zapravo bila samo još jedna lekcija. Trebalo bi da znate da ne postoji "pravi trenutak" jer nikada nećete znati baš sve, nikada nećete biti potpuno spremni, učićete "u hodu" , zapravo, učićete tokom čitavog života. Ne, nije fraza. Tako je koje god zanimanje da ste odabrali. Još u detinjstvu pravila sam svoj časopis od srednjih strana velike ukoričene sveske, zatim sam čitala dečje magazine i pratila dečje emisije i uvek me je zanimao proces njihovog nastanka. Na trećoj godini studija upisala sam kurs novinarstva u Novom Sadu. Svakog vikenda sam putovala i to mi nije padalo ni malo teško. Iskreno, u tom trenutku mi je bilo potrebno nešto kreativno, nešto što će me pokrenuti i inspirisati jer je sve na fakultetu u tom momentu postalo malo suvoparno. Ne znači da sam na prečac prestala da volim to što studiram, jednostavno sam želela da se oprobam u još nečemu. Ako vam se dogodi nešto slično, to je sasvim normalno i dobro, uvek treba imati nešto šira interesovanja. I otkrila sam nešto što nisam ni slutila da postoji u meni. Nikada mi nije bilo teško da se budim u cik zore i prelazim skoro 300km. Slušala sam iskustva ljudi najboljih u svom poslu, ljudi koji i posle toliko godina bavljenja novinarstvom, i dalje taj posao obavljaju sa istom strašću i verom da se njihov glas ipak negde čuje i da bar delimično mogu uticati na neke promene. Da, imam još uvek taj ideal "menjanja sveta" i verujem u njega. Naravno, ne u onom smislu kako jedan čovek može okrenuti zemlju naopačke, ispraviti sve "krive Drine" , promeniti sve ljude i svet. Jedina istina je da možemo menjati samo sebe. Ali, to je za početak i više nego dovoljno. Zato sam u jednom trenutku napravila ovaj blog. Srećna sam kad dobijem i jednu poruku da je nekome neki moj tekst ili intervju promenio način razmišljanja o nečemu ili ulepšao dan. To su naizgled sitnice, a zapravo i te kako utiču na neke promene. Baš sam pre nekoliko dana u jednoj emisiji čula kako je jedan glumac preporučio emisiju jedne autorke rekavši da se iz te emisije može mnogo toga naučiti. Eto, o takvom "menjanju sveta" govorim. Novinarstvo nije stavljanje sebe u prvi plan i druženje sa selebritijima, nego samo "alat", samo način da se probudi svest , da se ukaže i na probleme i na neke predivne stvari i predivne ljude, da se predstavi ono što vredi na najbolji mogući način, da se pokaže i dokaže da i te kako može drugačije! Govorim o novinarstvu, ali mislim na gotovo svako zanimanje. Jer, ako imate neki "viši cilj", nešto što ne radite isključivo za sebe i zbog sebe, uspeh je zagarantovan. Svaki put kada učinite nešto za druge, osetićete se bolje , osetićete da ste vredniji, a time se jača i samopouzdanje.
Dakle, promene su neminovne i ne bi trebalo da vas plaše. Bezbroj puta ćete preispitivati svoju odluku, možda ćete nekad i pomisliti da ste pogrešili pri izboru fakulteta, ali to ne bi trebalo da vas poljulja. Naravno, može se dogoditi i da zaista uvidite da to nešto nije za vas, ali ni to nije kraj sveta. Ne možemo rasti i razvijati se a da pri tom ne napravimo ni jednu jedinu grešku. Ukoliko upis na fakultet u vašem slučaju znači i preseljenje, kao što je bilo u mom slučaju, možda vam u početku neće biti jednostavno. Navikavanje na novu sredinu je uvek na neki način teško. Za mene, moram priznati, i nije bilo toliko teško, jer sam od petog razreda osnovne škole imala viziju da ću upisati fakultet i preseliti se u drugi grad i to je bio moment koji sam jedva čekala. Ipak, poznajem neke svoje prijatelje kojima je odlazak zaista teško pao. Još se sećam prve večeri koju sam provela van svoje kuće, u nekom novom stanu, u nekoj ulici koju sam prvi put u životu videla. Bila sam na terasi, zagledana u nebo nad gradom razmišljajući o tome kakav ću život izgraditi na tom mestu, barem u ovom kratkom periodu koji ću zasigurno provesti tu. Različiti scenariji su mi se motali po glavi. Nisam mogla da zaspim do duboko u noć. Sutradan sam izašla da upoznam grad. Bilo je neverovatno zanimljivo jer sam šetala potpuno sama. Nisam nikog poznavala u tom gradu. Šetala sam ulicama koje nisam poznavala zamišljajući šta će se tu sve možda izdešavati u godinama koje dolaze. Kako je nerverovatno, čudesno i istovremeno zanimljivo to što ni u jednom trenutku nemamo zapravo ni predstavu o tome šta nam sve život priprema. U povratku sam u Vulkanu kupila jednu zbirku sa pesmama Mike Antića i jednu knjigu Mome Kapora. Već sam planirala u glavi putovanja u neke druge gradove. Jer, da, napokon sam imala potpunu slobodu. Dakle, imaćete neslućenu slobodu, ali morate voditi računa o tome kako ćete je iskoristiti jer je reč o vašem životu. Nisu više tu roditelji da vas usmeravaju, počinjete da donosite sopstvene odluke. Nema ko da razmišlja umesto vas. Rečju, uzeli ste život u svoje ruke. Poklonjeno vam je poverenje koje bi trebalo opravdati. Ne govorim o tome u smislu ispunjavanja roditeljskih očekivanja kada je reč o obavezama na fakultetu, već uopšte. Vaše ponašanje je slika onoga što ste naučili u porodici. Sve što uradite ili ne uradite, utiče isključivo na vas.
Biće uspona i padova, započetih i završenih ljubavi i prijeteljstava, malo početaka, malo krajeva... menjaćete se, grešiti, učiti i sazrevati, ali je važno da u biti ostanete isti , da verujete u ono u šta ste prvog trenutka verovali i zbog čega ste odlučili da menjate svoj život i počnete ispočetka tog nekog oktobra... Kroz život ćete imati bezbroj "novih početaka" , čuli ste sigurno ono da je svaki kraj novi početak. I ja se sad osećam kao na jednom novom početku, baš kao i vi. Imajte na umu da je sasvim ok biti svoj, biti drugačiji, poseban i originalan i da će vas neko baš kao takve prihvatiti i zavoleti i podeliti sa vama neverovatno lepe trenutke kojih ćete se sećati čitav život. Jer period studiranja je nešto što se pamti čitavog čitava. Na vama i samo na vama je da učinite da vam ostane u što lepšem sećanju.
Ukoliko ste upisali željeni fakultet, tj. ono što zaista volite, trenutno niste ni delimično svesni kolika je to privilegija i koliko bi zapravo trebalo da budete srećni i ponosni na sebe. Zašto? Pa, to je znak da ste hrabri, da ne odustajete od svog puta i svojih zamisli bez obzira na sve okolnosti ( znamo kakve sve okolnosti barem kada je naša država u pitanju) i da ste spremni da se borite za svoje mesto jer imate jasnu viziju u kom pravcu bi vaš život trebalo da ide. Ipak, morate znati da bi trebalo da budete otvoreni i za neke nove mogućnosti o kojima do sada možda i niste razmišljali. Divno je studirati ono što voliš, to mogu da potvrdim ja, to može da potvrdi i većina mojih kolega ( književnost se može upisati samo iz ljubavi, a kako drugačije) jer to znači saznavanje sveta u kome želiš da provodiš svoj život i razvijanje svih onih veština koje će ti biti neophodne da radiš na tome što te inspiriše, što obožavaš, što je tvoja strast. Ne mogu da se požalim na svoj fakultet, ali smatram da generalno, situacija u našem obrazovanju može biti mnogo bolja. Fakultet vam sigurno neće ponuditi baš sve i neće zadovoljiti baš sve sfere vašeg interesovanja. Ali, zato vi imate beskonačne mogućnosti kojih niste ni svesni- knjige o svemu što vas interesuje, filmove, pozorišne predstave, koncerte, izložbe... Iskoristite svaki slobodan trenutak i svaku mogućnost da UPIJATE i pratite sve kvalitetne sadržaje ponuđene u gradu u kom studirate.
U trenutku kada sam upisala srpski jezik i književnost, nisam ni slutila da ću kroz samo četiri godine biti potpuno očarana novinarstvom, svojim blogom, ljudima, da ću imati toliko prijatelja koji dele ista interesovanja, da ću upoznati mnoge ljude kojima sam se divila, da ću sačuvati isti entuzijazam koji sam imala i na samom početku i da ću verovati još snažnije u svoje snove uprkos svim okolnostima. Tokom osnovne i srednje škole pisala sam eseje, pesme, talenat za pisanje bio je očigledan i kada je reč o pismenim zadacima iz srpskog jezika i književnosti. U najkraćem, volela sam da pišem. I to mi je išlo od ruke. Imala sam tu sreću da su profesori prirodnih nauka u gimnaziji ( budući da sam bila na prirodno-matematičkom smeru) imali razumevanja za to i nisu me previše "forsirali" kada je reč o matematici, fizici, hemiji... Nekako je svima bilo očigledno i jasno da sam umetnički tip. Naravno, kao i svaka tinejdžerka, neka prva zamisao bila je da postanem pisac. Naravno, to se vremenom i upoznavanjem sebe menjalo. Želim da vam kažem da je fakultet, obrazovanje uopšte, zapravo tu samo da vam pruži neke smernice i pomogne u tome da bolje upoznate sebe, otkrijete svoje mogućnosti i razvijate svoje talente. Barem bi trebalo da bude tako, a to zavisi samo od vas. Morate sebi stvarati mogućnosti.
Budući da sam živela u mestu koje je pružalo mnogo više mogućnosti od mesta u kom sam odrastala, imala sam priliku da odlazim na različita kulturna dešavanja, da se družim sa kreativnim ljudima koji razmišljaju "unapred" i znaju šta žele. Još na drugoj godini studija dobila sam ideju da napravim blog. Međutim, pustila sam da ta ideja još malo sazri. Uvek sam razmišljala da još uvek nisam dovoljno spremna da se ozbiljnije nečim bavim. A to je zapravo bila samo još jedna lekcija. Trebalo bi da znate da ne postoji "pravi trenutak" jer nikada nećete znati baš sve, nikada nećete biti potpuno spremni, učićete "u hodu" , zapravo, učićete tokom čitavog života. Ne, nije fraza. Tako je koje god zanimanje da ste odabrali. Još u detinjstvu pravila sam svoj časopis od srednjih strana velike ukoričene sveske, zatim sam čitala dečje magazine i pratila dečje emisije i uvek me je zanimao proces njihovog nastanka. Na trećoj godini studija upisala sam kurs novinarstva u Novom Sadu. Svakog vikenda sam putovala i to mi nije padalo ni malo teško. Iskreno, u tom trenutku mi je bilo potrebno nešto kreativno, nešto što će me pokrenuti i inspirisati jer je sve na fakultetu u tom momentu postalo malo suvoparno. Ne znači da sam na prečac prestala da volim to što studiram, jednostavno sam želela da se oprobam u još nečemu. Ako vam se dogodi nešto slično, to je sasvim normalno i dobro, uvek treba imati nešto šira interesovanja. I otkrila sam nešto što nisam ni slutila da postoji u meni. Nikada mi nije bilo teško da se budim u cik zore i prelazim skoro 300km. Slušala sam iskustva ljudi najboljih u svom poslu, ljudi koji i posle toliko godina bavljenja novinarstvom, i dalje taj posao obavljaju sa istom strašću i verom da se njihov glas ipak negde čuje i da bar delimično mogu uticati na neke promene. Da, imam još uvek taj ideal "menjanja sveta" i verujem u njega. Naravno, ne u onom smislu kako jedan čovek može okrenuti zemlju naopačke, ispraviti sve "krive Drine" , promeniti sve ljude i svet. Jedina istina je da možemo menjati samo sebe. Ali, to je za početak i više nego dovoljno. Zato sam u jednom trenutku napravila ovaj blog. Srećna sam kad dobijem i jednu poruku da je nekome neki moj tekst ili intervju promenio način razmišljanja o nečemu ili ulepšao dan. To su naizgled sitnice, a zapravo i te kako utiču na neke promene. Baš sam pre nekoliko dana u jednoj emisiji čula kako je jedan glumac preporučio emisiju jedne autorke rekavši da se iz te emisije može mnogo toga naučiti. Eto, o takvom "menjanju sveta" govorim. Novinarstvo nije stavljanje sebe u prvi plan i druženje sa selebritijima, nego samo "alat", samo način da se probudi svest , da se ukaže i na probleme i na neke predivne stvari i predivne ljude, da se predstavi ono što vredi na najbolji mogući način, da se pokaže i dokaže da i te kako može drugačije! Govorim o novinarstvu, ali mislim na gotovo svako zanimanje. Jer, ako imate neki "viši cilj", nešto što ne radite isključivo za sebe i zbog sebe, uspeh je zagarantovan. Svaki put kada učinite nešto za druge, osetićete se bolje , osetićete da ste vredniji, a time se jača i samopouzdanje.
Dakle, promene su neminovne i ne bi trebalo da vas plaše. Bezbroj puta ćete preispitivati svoju odluku, možda ćete nekad i pomisliti da ste pogrešili pri izboru fakulteta, ali to ne bi trebalo da vas poljulja. Naravno, može se dogoditi i da zaista uvidite da to nešto nije za vas, ali ni to nije kraj sveta. Ne možemo rasti i razvijati se a da pri tom ne napravimo ni jednu jedinu grešku. Ukoliko upis na fakultet u vašem slučaju znači i preseljenje, kao što je bilo u mom slučaju, možda vam u početku neće biti jednostavno. Navikavanje na novu sredinu je uvek na neki način teško. Za mene, moram priznati, i nije bilo toliko teško, jer sam od petog razreda osnovne škole imala viziju da ću upisati fakultet i preseliti se u drugi grad i to je bio moment koji sam jedva čekala. Ipak, poznajem neke svoje prijatelje kojima je odlazak zaista teško pao. Još se sećam prve večeri koju sam provela van svoje kuće, u nekom novom stanu, u nekoj ulici koju sam prvi put u životu videla. Bila sam na terasi, zagledana u nebo nad gradom razmišljajući o tome kakav ću život izgraditi na tom mestu, barem u ovom kratkom periodu koji ću zasigurno provesti tu. Različiti scenariji su mi se motali po glavi. Nisam mogla da zaspim do duboko u noć. Sutradan sam izašla da upoznam grad. Bilo je neverovatno zanimljivo jer sam šetala potpuno sama. Nisam nikog poznavala u tom gradu. Šetala sam ulicama koje nisam poznavala zamišljajući šta će se tu sve možda izdešavati u godinama koje dolaze. Kako je nerverovatno, čudesno i istovremeno zanimljivo to što ni u jednom trenutku nemamo zapravo ni predstavu o tome šta nam sve život priprema. U povratku sam u Vulkanu kupila jednu zbirku sa pesmama Mike Antića i jednu knjigu Mome Kapora. Već sam planirala u glavi putovanja u neke druge gradove. Jer, da, napokon sam imala potpunu slobodu. Dakle, imaćete neslućenu slobodu, ali morate voditi računa o tome kako ćete je iskoristiti jer je reč o vašem životu. Nisu više tu roditelji da vas usmeravaju, počinjete da donosite sopstvene odluke. Nema ko da razmišlja umesto vas. Rečju, uzeli ste život u svoje ruke. Poklonjeno vam je poverenje koje bi trebalo opravdati. Ne govorim o tome u smislu ispunjavanja roditeljskih očekivanja kada je reč o obavezama na fakultetu, već uopšte. Vaše ponašanje je slika onoga što ste naučili u porodici. Sve što uradite ili ne uradite, utiče isključivo na vas.
Biće uspona i padova, započetih i završenih ljubavi i prijeteljstava, malo početaka, malo krajeva... menjaćete se, grešiti, učiti i sazrevati, ali je važno da u biti ostanete isti , da verujete u ono u šta ste prvog trenutka verovali i zbog čega ste odlučili da menjate svoj život i počnete ispočetka tog nekog oktobra... Kroz život ćete imati bezbroj "novih početaka" , čuli ste sigurno ono da je svaki kraj novi početak. I ja se sad osećam kao na jednom novom početku, baš kao i vi. Imajte na umu da je sasvim ok biti svoj, biti drugačiji, poseban i originalan i da će vas neko baš kao takve prihvatiti i zavoleti i podeliti sa vama neverovatno lepe trenutke kojih ćete se sećati čitav život. Jer period studiranja je nešto što se pamti čitavog čitava. Na vama i samo na vama je da učinite da vam ostane u što lepšem sećanju.
Нема коментара:
Постави коментар