уторак, 25. октобар 2016.

Zašto ne biste radili ono ŠTO VOLITE...?

Svako od nas kreira život po svojoj meri. Tačno je da nam okolnosti ne idu uvek na ruku, da nismo u svakom trenutku na vrhuncu uspeha, tačno je da ćemo često i pored mnogo uloženog rada i truda gubiti, ali je tačno i to da možemo ostvariti sve što zamislimo uz puno volje, vere i ljubavi. Međutim, na putu ka ostvarenju naših ciljeva, ne samo onih velikih, već i onih manjih, koje pravimo na svakodnevnom planu, često nas sputavaju sopstvena pogrešna uverenja, granice koje sami sebi čak i nesvesno postavljamo, pa i strah od neuspeha. Nažalost, to neretko dovodi do toga da ceo život prođe pored nas i da ga provedemo nezadovoljni radeći ono što ne volimo, a za šta drugi smatraju da je dobro za nas. Nikada se ne usudimo da probamo da radimo ono što nas istinski ispunjava i čini srećnima. Evo koji su najčešći razlozi za to i kako da pokušamo da ih prevaziđemo.



VERUJEMO DA NIJE PRAVI TRENUTAK

Pravi trenutak je uvek UPRAVO SADA! Ukoliko budete odlagali, nikada nećete uraditi ništa. Ja sam jedne večeri odlučila da napravim blog i u trenutku kada mi je sinula ideja kako bi sve trebalo da izgleda, uradila sam to! Nisam se nikada pokajala, a neopisivo sam srećna zbog činjenice da svaki dan mogu da pišem koliko god želim! Ne znam da li je to bio pravi trenutak ili ne, da li je to možda bila ludost jer je meni pisanje i dalje hobi ( ali i najveća ljubav) , ali znam da mogu da kažem da sam napokon istinski srećna!

OČEKUJEMO SAMO PODRŠKU I ODOBRAVANJE

Prvo i osnovno : nikada nas neće voleti i podržavati svi ljudi ovog sveta. Velika je zabluda da je tako nešto moguće. Ali, da se tako nešto desi, značilo bi da možda i nismo na dobrom putu. Neće vas svi ohrabrivati niti vam davati podršku, čak možda u prvom trenutku to neće učiniti niko. Svejedno, to nikako nije razlog da odustanete od svojih snova! Ka uspehu se korača sitnim koracima, ali je svaki sekund uloženog napora sigurno vredan.... jer je pogled sa vrha, verujte, fantastičan!



MISLIMO DA NISMO DOVOLJNO DOBRI

Najvažnije je da osvestimo šta je ono za šta imamo dar i šta je ono što nas čini srećnima! Kada se osećamo najispunjenije? Kada smo iskreno srećni i zadovoljni bez obzira na to šta bilo ko misli? Kada to otkrijemo, to je tek početak uzbudljivog putovanja. Naravno da ja ne pišem savršeno, naravno da neko na početku svog rada ne slika, ne fotografiše, ne kreira, ne pleše ili ne peva savršeno. Morate uvek znati da je rad na sebi kontinuiran proces i to proces koji nikada ne prestaje!  Onaj ko pomisli da ne mora više da uči i da zna apsolutno sve, on je u ćorsokaku. Važno je početi, a dok radimo, neprekidno učimo, naravno, ukoliko to dozvolimo. Moramo znati da prihvatimo kritiku i moramo bitni sremni da se menjamo.

PLAŠIMO SE NEUSPEHA

Strah od neuspeha je naša najveća kočnica i jedino što nas zapravo deli od uspeha i ostvarenja ciljeva. Nemoguće je postići uspeh preko noći i nemojte poverovati nikom ko tvrdi suprotno. Na putu ka ostvarenju snova sigurno ćemo svi grešiti i sigurno će uvek biti neuspeha, baš kao što će biti i uspeha. Oni se smenjuju u životu jer da je suprotno, sigurno ne bi bilo nimalo zabavno! Trebalo bi da naučimo da na neuspeh gledamo kao na IZAZOV koji će nas podstaći da budemo mnogo bolji!



PLAŠIMO SE PROMENE

Sigurno je najlakše ostati u zoni komfora i verovati da nam je suđeno da budemo tu gde jesmo i radimo ono što već radimo. Zašto bismo se preispitivali da li bi nas nešto učinilo srećnijima kada nam je tu gde jesmo baš udobno?  Međutim, sa takvim razmišljanjem teško da ćemo stići bilo gde. Promene su sastavni deo života i moramo na njih biti spremni u svakom trenutku! Iako je svako od nas , naravno, u početku nesiguran i uplašen jer put ka ostvarenju najvećih snova uvek i jeste rizičan, neizvestan i trnovit, ako mislimo da stignemo na svoje odredište, moramo VEROVATI. Nisu uzalud najveći umovi govorili da i nemoguće postaje moguće UKOLIKO DOVOLJNO VERUJEŠ! Ali, verovati iskreno, od srca, bez predrasuda i predubeđenja, bez "glasova" sa strane i sopstvenih ograničenja.

Нема коментара:

Постави коментар