Intervju: Iva Štrljić: " Volim te" nas približava!

Glumicu Ivu Štrljić gledali smo kako u pozorištu, tako i u brojnim televizijskim serijama, a od nedavno se našla i u ulozi autorke i voditeljke emisije "Volim te" na Ženskoj televiziji.  Iva će nam uskoro predstaviti i svoju novu knjigu pod nazivom "Voleti u Beogradu", a do tada sa njom smo razgovarali o glumi, njenoj emisiji "Volim te", knjigama, ali i sreći, ljubavi, inspiraciji, svim onim sitnicama koje čine život. Nadamo se da ćete uživati!

Ostvarili ste brojne značajne uloge u različitim domaćim tv ostvarenjima i u pozorištu, glumite, bavite se pisanjem, a od nedavno ste autor i voditelj emisije "Volim te" na kanalu "Ženska TV". Koje Vas od ovih kreativnih zanimanja posebno ispunjava , u kome od njih pronalazite najviše inspiracije i koji posao  obavljate sa najviše entuzijazma?

- Sve što radim u životu obavljam punim srcem jer mislim da je jedino tako i pošteno. Nikada ništa nisam radila polovično i otaljavajuće zato što pre svega mislim da je takav odnos prema radu nepristojan. Zato, ako sam odlučila da se prihvatim nekog posla, onda to uvek radim sa radošću i kada glumim, i kada vodim emisiju i kada pišem. Bez te radosti nema ni umetnosti. Sve sam to ja. Na svim tim poljima susrešćete se sa jednim delom mene koji će uvek dati sve od sebe!

Kako ste došli na ideju da napravite emisiju "Volim te"? U čemu pronalazite inspiraciju za različite teme kojima ćete se u njoj baviti , a koje su uvek u neraskidivoj vezi sa ljubavlju i međuljudskim odnosima?

- Potreba da volimo nekog i da neko među svim ljudima na ovom svetu izabere baš nas da bi nas voleo oduvek me je pokretala. Divno je znati da nekoga time što postojiš činiš srećnim. Bilo mi je važno da uradim nešto što neće u ljudima izazivati bes, nešto što neće obilovati predrasudama i floskulama, nešto što će ljudima ugrejati nečim dobrim i plemenitim dan. Zato su moje teme uvek neobične, nisu na prvu loptu jer površnost ne volim. Radila sam na primer temu o tome zašto se danas ne držimo za ruke, jesmo li usamljeni, koje nas ljubavne pesme najbrže leče od ljubavne tuge, zašto se sve češće ljudi zaljubljuju u teretanama, kako su se ljudi udvarali nekada u starim restoranima i da li to rade sada, zašto se danas retko pišu ljubavna pisma...Drago mi je što ljudi vole moju emisiju i što svi imaju isti komentar, a to je da im se posebno dopada što je vedra, jako zanimljiva i što emituje dobrotu i plemenitost. 

Zbog čega je važno, na šta nas između ostalog, neprestano podseća i Vaša emisija, da svakodnevno govorimo ljudima koji nam znače koliko ih volimo?

- Važno je zato što smo vremenom počeli da ne obraćamo pažnju jedni na druge, da se zatvaramo i zaljkučavamo, često i zauvek ostanemo tako onemogućeni za nešto lepo što bismo mogli da uradimo nekome samo da ga obradujemo. Jako je bitno reći ljudima da mislimo na njih i da ih volimo, da nam je stalo do njih, da ćemo biti tu. "Volim te" nas približava.

Uživali smo u Vašim romanima "Nemaš pojma koliko te volim" i "Znam da misliš na mene", a uskoro ćete nas obradovati novom knjigom pod nazivom "Voleti u Beogradu". Kakve priče možemo da očekujemo?

- Biće to zbirka beogradskih ljubavnih priča. Kroz trideset beogradskih ulica opisujem trideset beogradskih ljubavnih priča. Svaka ulica nas podseća na neki nežan i emotivan momenat u našem životu. Ono što će biti vrlo slično prethodnim romanima jeste taj šmek grada kojim obiluje i "Voleti u Beogradu".

Da li je ljubav zaista pokretač svega u našem životu?  Verujete li u nju i u čemu je Vi danas pronalazite?

- Ljubav jeste pokretač čak i onda kada nam se čini da su nas spopali teški trenuci koje ne možemo da rešimo, kada nam se nespretna ljubavna veza nasloni svom silom na srce...čak i tada...

Šta je za Vas sreća? I da li postoji nekakav "recept" za dostizanje sreće?

- Sreća je kad se miran probudiš, zadovoljan rastegneš i kreneš ka kuhinji da napraviš kafu, vidiš da ti je stigla najljubavnija poruka na svetu za dobro jutro, pustiš Abbu, odđuskaš onako za sebe u dnevnoj sobi sa keksom u rukama, zadovoljan ideš da radiš i znaš da neko misli na tebe...isti onaj neko na koga misliš i ti. Eto to je sreća...Sreća je velika...kao što vidite...

Da li se sećate trenutka kada ste odlučili čime ćete se baviti u životu i u kojoj meri je na Vaš izbor zanimanja uticala umetnička porodica u kojoj ste odrasli?

- Rođena sam u umetničkoj porodici tako da to svakako ima veliki uticaj. Umetnost je način na koji sam rasla. Celo detinjstvo sam provela u pozorištu, na filmskom setu i u baletskoj sali. Oduvek sam želela da budem glumica.

Šta biste poručili mladim ljudima koji sanjaju da se bave nekom vrstom umetnosti?

- Za početak, vrlo je važno da znaju da baviti se umetnošću nije ni malo spokojan posao i da uvek, kojom god umetnošću da se baviš, imaš faze kada ima posla i faze kada ga nema...to je prirodno...zato je vrlo bitno znati da onda kada ga nema onoliko koliko bi želeo, a pravi umetnik uvek želi vise, umeš da stvoriš nešto sam i da veruješ u to da će se vrlo brzo nešto novo dogoditi. I da ne zaboraviš na strast pri stvaranju. Strast za lepim je ono sto čini umetnika.