Intervju: Ružica Petronijević, autorka portala Mycupoftea i novinarka emisije "Exkluziv"

Pre nekoliko nedelja preporučili smo vam lajfstajl portal Mycupoftea, a sada vam donosimo intervju sa idejnim tvorcem i autorkom ovog jedinstvenog portala, Ružicom Petronijević. Mycupoftea nas zanimljivim tekstovima svakodnevno inspiriše, navodi na razmišljanje, motiviše i ohrabruje da ostanemo dosledni sebi i nikada ne odustanemo od svojih ciljeva. Tajna uspeha je, kako nam Ružica otkriva, u iskrenosti koju prepoznajemo u svakom tekstu, kao i hraboristi da se stvori nešto drugačije, ali pre svega, u neprestanom učenju i radu na sebi. 

Kako je nastao portal My cup of tea?

Portal i moj blog, nastali su mnogo pre nego što su čitaoci imali prilike da vide. Ideja je stara nekoliko godina i dugo mi je trebalo da je realizujem. Ne volim da brzam i da radim bilo šta preko noći, već marljivo radim i čekam trenutak da se sve kockice spoje. Veoma verujem svojoj intuiciji i dok ne proradi onaj unutrašnji osećaj zadovoljstva nema početka.

U čemu pronalaziš inspiraciju za priče i lajfstajl teme o kojima pišeš na svom portalu?

Inspiracija za tekstove koje objavljujem su životi ljudi sa kojima se srećem, ali pre svega, čitaocima dajem deo svog života. Sve teme se biraju pažljivo i svi saveti koje dajemo su oni koji provereno "rade" jer smo ih moja prijateljica i koleginica, Vukica Popović i ja primenile na sebi. I mislim da je upravo to naša mala tajna. Ne pričamo bajke, ne pišemo paušalno, već u svaki, baš svaki, tekst ulažemo delić sebe. Prošle godine postala sam profesionalni trener za lični razvoj (lifecoach) i znanja koja sam stekla na Lifecoach akademiji mi mnogo pomažu u životu, ali i u radu. Čak i kada je o savetima za lepotu reč, prvo isprobamo kako npr.kokosovo ulje deluje na našu kosu i ten, pa tek onda objavimo tekst. Mi smo "zamorčiči" našeg portala i u tome je čitava priča. 

Sve je više modnih i lajfstajl blogova. Kako se izdvojiti i postati autentičan? Koji savet bi mogla da daš mladim ljudima koji žele da se bave ovim poslom, a da postanu i ostanu originalni?

Duboko verujem da konkurencija ne postoji. Svako ima svoj put, svoj način rada, senzibilitet i energiju. Mislim da se autentični rađamo, da to ne postajemo. Kada sam bila mlađa mislila sam da je to što sam malo drugačija od okoline loše, a onda sam shvatila da upravo tu različitost treba da iskoristim i da u njoj uživam. Sve što radim istinski volim i zaista uživam u životu ma koje prepreke i izazovi bili. Važno je da dajemo sve od sebe i da ne radimo polovično. Smatram da ako nešto nije dobro, to nije smak sveta, nego samo treba da nađemo novi način da dođemo do cilja. Svoje vreme na ovoj planeti trošim baš onako kako hoću i to mi daje pozitivnu energiju, a iz te energije rađaju se samo lepi tekstovi, prijateljstva, iskustva i mogućnosti.

Pored rada na portalu, baviš se i novinarstvom. Šta je najlepše u tvom poslu?

Tako je. Novinarstvom se bavim od 2008.godine, a već skoro šest godina radim u redakciji emisije Exkluziv koja je jedna od najgledanijih tv formata u Srbiji. Ponosna sam što smo Exkluziv i ja“rasli” zajedno i što smo godinama nerazdvojni. Rad na ovoj emisiji donelo mi je samo lepe uspomene i zaista ne postoji nijedna loša stvar koje bih se sećala. Volim da radim intervjue i uživam u razgovorima sa različitim ljudima. Vrlo je teško izdvojiti jednu stvar, ali ako ćemo da pričamo o zvezdama koje sam intervjuisala, onda su najveće među njima Tom Kruz i Arnold Švarceneger. Na prstu jedne ruke mogu da nabrojim značajne ličnosti iz regiona sa kojima još uvek nisam radila. Ono što je meni lično najznačajnije je to što mi sagovornici često kažu da vole da rade sa mnom jer sam fer, poštujem ih i što imam neobičan naglasak koji im je zanimljiv, a podseća na onaj iz serije "Selo gori a baba se češlja".

Da li postoji "recept" za ostvarenje najvećih snova?

Mislim da svako od nas treba da živi život vredan življenja i to po svojim merilima. Za nekoga je to savršeni partner i gajenje biljaka, a za nekog plovidba morem i večni single status. Svako do nas ima mogućnost izbora i to je najdivnija stvar koju smo dobili kada smo kročili na ovu planetu. Posle odluke i saznanja šta je to što želimo za sebe, važno je da ne odustanemo i da budemo spremni na sve što nas čeka na tom putu. Skoro sve ono što sam želela sam zaista i ostvarila. Dok su mi mnogi govorili da je nemoguće, ja sam bila fokusirana i videla samo svoj cilj pred sobom. Kada pogledam unazad ni sama ne znam da li je to bila mudrost ili ludost, ali svako jeste intuicija. Radim i kada je bilo vreme za spavanje, učim, usavršavam se, uvek dajem svoj maksimum i možda najvažnije, nikada se ničega ne odričem. Uvek stignem na svaki rođendan svojih dragih ljudi, imam vremena za njih, za dobru knjigu, koncert i vođenje dnevnika. Možda mi nije uvek namešten krevet, ali razgovor sa bratanicom Minom i njen poljubac važniji su mi od krša u ormaru. Naučila sam da u životu odvojim bitno od nebitnog i mislim da je to veoma važno za srećan život. A kad si srećan onda je sve moguće.

Na koju si poslovnu saradnju (intervju, projekat) najponosnija?

Ponosna sam svaki put kada kod sagovornika probudim emociju i iskrenost koju možda u prvom trenutku i nije želeo da pokaže. To je ono što publika voli i u čemu uživa. Tokom snimanja Exkluziva dešavaju se razne stvari - sagovornici se nekada ljute, nekada se šale na naš račun i mi to uvek emitujemo, čak i ono što lično možda ne bismo želeli da se vidi ili ono što našim porodicama nekada smeta. Meni se nekoliko puta desilo da zaplačem ili da se toliko oduševim da posle intervjua zagrlim sagovornika. Razgovori oplemenjuju ljude i velika je privilegija kad vam neko otvori srce i otkrije najtananija osećanja. To "putovanje" na koje krenemo kada se upali kamera nema cenu.

Kada je o portalu reč, najponosnija sam što nas čitateljke čitaju svakoga dana, što nam veruju, šalju pozitivne komentare i što se Mycupoftea zajednica širi.

Šta je za tebe kreativnost? Da li misliš da postoji u svakome od nas, ali bi samo trebalo pronaći adekvatan način da je probudimo?

U srednjoj školi bila sam najgori đak u odeljenju. Imala sam mnogo izostanka, jedinica i neprijatnih situacija. Neki profesori su mi govorili da od mene neće biti ništa i da ću zauvek biti finansijski zavisna od roditelja ili muža. Mnogi su znali da me kritikuju,ali niko nije znao šta je u mojoj glavi. Samo sam se smeškala i čekala svojih pet minuta, jer sam oduvek znala da postoji karma i kosmička pravda i da će mi se uloženi trud isplatiti. Danas zaista živim svoje snove i radim na tome da tako i ostane. Ima još neostvarenih želja, ali mi nešto miriše da me najboje tek čeka.                                              Da bi čovek bio kreativan, pre svega mora biti hrabar da izađe iz kolotečine i uhvati se u koštac sa svojim snovima. Svako od nas poseduje genijalnost i sve resurse da to ostvari, samo što ne želi svako da ustane iz kreveta ili promeni navike, odvaži se da uradi nešto za sebe. Ne kažem da je lako, ali je moguće.

Da li imaš uzore? Postoje li ličnosti kojima se diviš?

Moji uzori su svi meni bliski ljudi. Svaki član moje porodice ima nešto čemu se divim i ono što učim od njih. Moji prijatelji takođe zaslužuju da budu ne samo moji, već i idoli svakog od nas. Generalno sam sklona da kod ljudi primećujem dobre osobine, pa tako mislim da od svakog možemo ponešto da naučimo. Ako ništa drugo, ono bar kakvi ne smemo da budemo. Volim da čitam biografije uspešnih ljudi. Volim da razgovaram sa najjbližima o njihovim uspesima, više nego da pričam o sebi. Oni me uče trikovima i načinima kako da budem što bolja. Ipak, zaista mi je dobro u svojoj koži, preležala sam dečije bolesti i sada ne bih želela da se menjam ni sa kim. Zadovoljna sam sobom.

Šta bi poručila mladim ljudima koji žele da se bave novinarstvom, pisanjem ili blogovanjem?

Nezahvalno je davati savete, ali ako moje iskustvo može da pomogne nekome, uvek sam tu. Ovo što ću reći vama, govorim i polaznicima radionice za medije ”Officina” u kojoj predajem, ali i mnogima koje zanima moje mišljenje. Važno je da spoznamo kod sebe ono što je najbolje, autentično i naše i da to oblikujemo tako da po tome postanemo prepoznatljivi. Vini Harlou se u surovom svetu modelinga izborila uprkos vitiligu i postala jedna od najuspešnijih manekenki na svetu. Njena, uslovno rečeno, mana postala je vrlina po kojoj je prepoznaju. Svako od nas treba da istakne svoju različitost i da uživa u njoj. Takođe, mislim da je neophodno da stalno učimo i radimo na sebi. Predstave, knjige, koncerti ozbiljne muzike, dokumentarci, utakmice možda neće u prvi mah biti od pomoći pri uzimanju izjave folk pevačice, ali sigurno će doći trenutak da sa nekim drugim sagovornikom porazgovaramo o onome što smo naučili i saznali. Bez rada na sebi, nema napretka ni u jednoj sferi života.