O kreativnosti se mnogo piše. Ovaj blog je, između ostalog, i blog o kreativnom pisanju. Ali šta je zapravo kreativnost? Kako se postiže? Ko su kreativni ljudi i na koji način razmišljaju? Možda ćete u knjizi iz koje su izdvojeni sledeći pasusi, uspeti da pronađete odgovore na neka od ovih pitanja.
Kada se kreativnost desi, kada nastane neki kreativni proizvod, knjiga, pesma ili slika, onda je lako, ali sam proces stvaranja ostaje tajna. Često i za same umetnike. Često se desi da neki obožavalac priđe umetniku kome se divi i upita ga: „A kako vi to radite?“ Mnogi prećute odgovor. Ne zato što ne žele da kažu, već zato što ga ni sami ne znaju. Iznenaditi samog sebe – valjda bi to trebalo da bude prvi zahtev za svakoga ko želi da pruži nešto novo. Zato što ni mi sami ne znamo šta sve možemo. Nikad ne znaš šta će se dogoditi kad počneš da nižeš reči po papiru. Da ih prekrajaš, kombinuješ, dodaješ, oduzimaš... To se ne da naslutiti. I to te i vuče napred. Kad bi sve bilo jasno, bilo bi dosadno.
Čovek uvek može više nego što daje i što misli da može. Čovek je nedovršeno biće. Jedino biće koje stvarajući izgrađuje svet oko sebe i samog sebe. Zato pronađite kreativca u sebi! Svako je vajar svog vlastitog lika. Toliko puta osporavan, i uvek ponovo otkrivan, Marks je zapisao: „Čovek je ništa, a mogao bi biti sve.“ Velika pesnikinja Ana Ahmatova lepo i mudro kaže: „Čovek ne poznaje svoje obale.“ Naš veliki filozof Đuro Šušnjić, u svojoj knjizi Žetva značenja , kaže to na svoj način: „Ono što jesmo, srećom ne postajemo jednom zauvek, već svaki dan ponešto dodajemo i ponešto oduzimamo našem nasleđenom prtljagu, sposobni da uzvratno delujemo na njega.“
Kada se kreativnost desi, kada nastane neki kreativni proizvod, knjiga, pesma ili slika, onda je lako, ali sam proces stvaranja ostaje tajna. Često i za same umetnike. Često se desi da neki obožavalac priđe umetniku kome se divi i upita ga: „A kako vi to radite?“ Mnogi prećute odgovor. Ne zato što ne žele da kažu, već zato što ga ni sami ne znaju. Iznenaditi samog sebe – valjda bi to trebalo da bude prvi zahtev za svakoga ko želi da pruži nešto novo. Zato što ni mi sami ne znamo šta sve možemo. Nikad ne znaš šta će se dogoditi kad počneš da nižeš reči po papiru. Da ih prekrajaš, kombinuješ, dodaješ, oduzimaš... To se ne da naslutiti. I to te i vuče napred. Kad bi sve bilo jasno, bilo bi dosadno.
Čovek uvek može više nego što daje i što misli da može. Čovek je nedovršeno biće. Jedino biće koje stvarajući izgrađuje svet oko sebe i samog sebe. Zato pronađite kreativca u sebi! Svako je vajar svog vlastitog lika. Toliko puta osporavan, i uvek ponovo otkrivan, Marks je zapisao: „Čovek je ništa, a mogao bi biti sve.“ Velika pesnikinja Ana Ahmatova lepo i mudro kaže: „Čovek ne poznaje svoje obale.“ Naš veliki filozof Đuro Šušnjić, u svojoj knjizi Žetva značenja , kaže to na svoj način: „Ono što jesmo, srećom ne postajemo jednom zauvek, već svaki dan ponešto dodajemo i ponešto oduzimamo našem nasleđenom prtljagu, sposobni da uzvratno delujemo na njega.“
Industrija nam nudi instant rešenja, gotove
odgovore. Postanite kreativni za dvadeset četiri sata! Razmišljajte kao
Ajnštajn! Ja ne verujem u fast food kreativnost. Mislim da kreativnost zahteva
vreme. Vreme za razmišljanje, za dokolicu, za igru, za sanjarenje. Za pogreške.
A vreme je danas postalo najskuplji resurs. Njime nam je sve ograničeno, čak i
sam život. Kako bi bilo lepo kad bismo imali jedan život da naučimo da živimo,
a onda jedan da lepo proživimo. Ako smo napravljeni po ugledu na Boga, onda smo
mi sami i umetničko delo i stvaraoci. Jer kada stvara, čovek je bliže Bogu.
Kreativnost oplemenjuje i uzvisuje.
Kreativnost ne obitava u ljudima osrednjeg duha.
Javlja se obično rano u životu, dok je duh još prepun želja a misli sveže. Neke
ne napušta tokom celog života, a kod nekih je veoma brzo zatru navika i duhovna
sitost. Kreativnost obogaćuje i onoga ko kreira i onoga ko uživa u njenim plodovima.
Kreativan čovek je onaj koji stvara kreativna dela. Misao je neverna i
neuhvatljiva, ako se ne ovaploti u delu, nema kreativnosti. Kreativan čovek ima
oko da vidi, uši da čuje i srce da oseti ono što većina ne može. U kreativnosti
je iskazana mera moguće sreće. Srećan je onaj koji stvara novu vrednost.
Kreativnom čoveku nikada nije dosadno, jer kada je sam, on je u najboljem
društvu.
Duško Radović, u knjizi Na ostrvu pisaćeg stola, govori o tom svečanom trenutku kada
kreativac otkrije sebe, vlastiti kreativni izraz:
„Pisac mora sam sebe da otkrije, samom sebi...Mislim da
ima pisaca, ne među najboljima, koji do kraja života nisu otkrili sebe i svoje
prave mogućnosti...To je jedan svečan trenutak kada pisac otkrije sebe. Ja sam
pisao pesme i pre nego što sam počeo da pišem dobre pesme. I najzad mi se u
jednom trenutku otkrio glas da je to ono što ja treba da pišem! To je za mene
bilo pravo otkriće, kao otkriće električne energije.
Kreativan čovek se ne boji nepoznatih staza. On
je spreman da neznanom potrči u susret i da prigrli rizik. On se ne zadovoljava
ponuđenim. Kreativan čovek ima veliki apetit. Stalno je gladan sadržaja i
doživljaja. Sve ga dira. Ali kreativna dela nisu samo posledica ličnih
frustracija i doživljaja, već i procesa uživljavanja u svet drugih.
Samo onaj ko istinski radi neki kreativan posao
zna da prepozna i ceni tuđi. Kreativac ne zna za zavist jer za nju nema
kapacitet. Kreativan čovek je samo jednim okom prisutan u pojavnom svetu a
drugim vezan za natčulne doživljaje. Bez kreativnosti svet bi bio crno-beo.
Nekreativan čovek ne razume kreativnog i zato ga ne može voleti. Nekreativan
čovek u kreativnom vidi ono što bi mogao da bude, a nije. S druge strane, kreativan
može i u nekreativnom čoveku da vidi kreativnost jer on u drugima vidi ne samo
ono što oni jesu, već i ono što bi mogli biti.
Prava kreativna dela su ona koja nadžive svog
tvorca. Ali kreativac dok stvara ne treba da razmišlja da li će ga njegovo delo
nadživeti.
Kreativac stvara delo, ali i delo
stvara kreativca.
Kada kreiramo, mi se igramo
mislima, značenjima i percepcijom.
Kada kreiramo, uzdižemo
se iznad sebe samih, iznad postojećeg, i uranjamo u nepoznato. Kada kreiramo,
mi smo na ničijoj zemlji. Svaki put je kao prvi put. Iskustvo je tu slab
saveznik. Nikada do kraja ne znamo šta ćemo dobiti. Kreativan čovek nikada do
kraja nije zadovoljan. To ga i nagoni da stalno radi. Uvek misli da će tek
napisati svoju najbolju knjigu, naslikati svoju najbolju sliku ili komponovati
svoju najbolju pesmu.
Vrhunska kreativna dela su obično jednostavna,
tako da ih mogu razumeti i visoko estetizovano oko i blistavi um, ali i
needukovani čovek.
Vrhunska kreativna dela poseduju vanvremensku
mudrost i zato im se možemo vraćati nebrojeno mnogo puta. Ona u sebi nose
iznenađenje i bude emocije.
IZVOR: "Kreativnost- priča koju pričamo sami sebi", Anita Todorović
Нема коментара:
Постави коментар